Za taj rad su Pavle Savić i Irena Žolio Kiri bili kandidovani za nagradu koja je te godine dodeljena drugom otkriću.
Dr Zorka Vukmirović
Nema sumnje da je svaki provereni podatak o nepoznatom virusu dragocen. I sasvim je normalno da svaka informacija izaziva veliko interesovanje i tu ne sme biti zloupotrebe, jer je dovoljno štete naneto ljudskom rodu samom pojavom ovakvog virusa koji je izazvao dugotrajnu pandemiju.
Ono što zabrinjava jeste nestrpljenje naučnika da obelodane svoje nalaze bez dovoljne statističke pouzdanosti.
Neposredno pred početak pandemije u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti je predstavljena knjiga „Do fisije, o fisiji i o uranijumu” autora prof. Šćepana Miljanića, prof. Jelene Radić Perić i akademika Miljenka Perića. Imala sam čast i zadovoljstvo da recenziram tu knjigu i žao mi je što nije predstavljena široj naučnoj i stručnoj javnosti.
No, završiće se priča o koroni i biće prilike da se ona otvori, jer autori na zanimljiv način uvode čitaoca u svet nauke i život naučnih velikana, kao i u svet činjenica i matematike za poznavaoce epistemologije odnosno teorije saznanja. Prošli vek je obilovao velikim naučnim dostignućima, ali je otkriće fisije obeležilo njegov veći deo, a upotreba i zloupotreba tog otkrića uslovila je novi raspored moći u svetu. Za nas je značajno što je veliki doprinos tom otkriću dao naš naučnik Pavle Savić, koji je bio profesor fizičke hemije autorima i meni, a posebno uvaženi predsednik SANU u periodu 1971-1981. godina.
Pavle Savić
U predstavljanju ove knjige treba posebno naglasiti naučnu čestitost mladog istraživača Pavla Savića, koji je sprovodio eksperimente u laboratoriji porodice Kiri u Parizu pod rukovodstvom Irene Žolio Kiri. Posle otkrića neutrona 1932. godine naučnici su sporim neutronima bombardovali atome, a posebno su se usredsredili na najteži hemijski element – uranijum. Očekivali su nastajanje težih elemenata tzv transurana.
Pavle Savić je po metodologiji laboratorije Kiri koristio frakciono taloženje da odredi karakteristike nastalih produkata. Ponavljao je proceduru 10 puta za svaku desetinu staložene frakcije i dokazao u devet faza prisustvo radioaktivnog lantana ali u desetoj je nađena veća radioaktivnost – nepoznata a po vremenu poluraspada bliska lantanu. U tom momentu nisu imali objašnjenje za pojavu te nepoznate radioaktivnosti i 1938. su objavili pošteno svoj nalaz.
Da nisu išli do 10 ponavljanja dobili bi Nobelovu nagradu za nuklearnu fisiju, jer su u potrazi za težim elementom potvrdili da su našli upola lakši elemenat odnosno otkrili cepanje uranijumovog jezgra. Članica konkurentske Berlinske grupe, saradnica vodećeg naučnika Ota Hana, Liza Majtner, pohvalila je zadivljujući eksperiment. Za taj rad su Pavle Savić i Irena Žolio Kiri bili kandidovani za nagradu koja je te godine dodeljena drugom otkriću. Januara 1939. godine Oto Han i Fric Štrasman iz Berlinske grupe su objavili rad u kom su rutinski potvrdili cepanje uranijumskog jezgra. Zbog rata Nobelova nagrada je dodeljena tek 1944. godine samo nemačkom naučniku Hanu.
Ono što će ostati trajno u istoriji nauke jeste primer naučne čestitosti Pavla Savića i Irene Žolio Kiri, jer nisu prećutali tada neobjašnjivu pojavu u desetom ponavljanju frakcionisanja. Da su stali na devetoj proveri i to bi bila zadovoljavajuća pouzdanost za statistiku, ali to nije bila pouzdanost iza koje bi stala renomirana laboratorija Irene Žolio Kiri i njenog supruga Frederika! S ponosom mogu reći da je osnivač Instituta za nuklearne nauke u Vinči, Pavle Savić, to isto zahtevao u eksperimentima od svojih saradnika.
Pred naučnicima je dokazivanje pouzdanosti vakcine protiv virusa kovid-19. U eksperimentalnoj fazi mora se postići velika pouzdanost na velikom broju ispitanika. Nadamo se da će pobediti naučna čestitost a ne trka za komercijalnim uspehom. Postojanje konkurencije će ubrzati proizvodnju vakcine i garantovati njenu pouzdanost. Naravno, očekuje se da proverena vakcina bude dostupna svim ljudima ovog sveta.
(Izvor Politika)
