Prosečne godišnje temperature mora rasle su kontinuirano od pre 12.000 do pre 6.500 godina zbog povlačenja ledenih ploča. Pre oko 6.000 godina počinju pratiti rastuće temperature vazduha i povećanje količine gasova „staklene bašte” u atmosferi.
Okeani se kontinuirano zagrevaju proteklih 12.000 godina, autori istraživanja kažu da to pokazuje očigledni snažni uticaj ljudi na klimu.Ranije procene temperatura mora hiljade godina unatrag tradicionalno su se oslanjale na analizu očuvanih stena i zaključile su da su okeani temperaturni vrhunac dosegli pre oko 6.000 godina pre nego što su se postupno počeli hladiti.To je u neskladu s globalnim podacima o temperaturama vazduha koji ukazuju na kontinuirani trend zagrevanja koji ubrzava s početkom industrijskog razdoblja.
Američki i kineski naučnici preispitali su modele morskih temperatura i utvrdili da su uglavnom predstavljali sezonske temperaturne varijacije, a ne godišnje proseke.Uzimajući u obzir te sezonske diskrepancije utvrdili su da su temperature mora zapravo porasle manje-više u skladu s kretanjem globalnih temperatura vazduha u proteklih 12.000 godina.
Rukovodilac istraživanja Samanta Bova s katedre za morske i obalske nauke Univerziteta Ratgers kaže da rezultati dodatno naglašavaju da nakupljanje gasova „staklene bašte” pridonosi porastu nivoa mora i temperatura vazduha tokom geološkog razdoblja holocena. „Uočljivi raskorak između pada globalnih temperatura, kao što je sugerisano nedavnim istraživanjem, i porasta atmosferskih gasova ,staklene bašte’ tokom kasnog holocena navelo je skeptike na sumnje u pogledu njihove uloge u klimatskim promenama u toku holocena, a moguće i u budućnosti”, kazala je ona za AFP.
I dodala da njihovi proračuni pokazuju da su prosečne godišnje temperature mora rasle kontinuirano pre 12.000 pa sve do pre 6.500 godina zbog povlačenja ledenih ploča.Pre oko 6.000 godina temperature počinju pratiti rastuće temperature vazduha i povećanje količinegasova „staklene bašte”u atmosferi. Studija objavljena u časopisu Nature „eliminira svaku sumnju u ključnu ulogu ugljen-dioksida u globalnom zagrevanju”.
Novi modifikovani modeli morskih temperatura ukazuju u da su okeani sada topli koliko su bili tokom poslednjeg međuledenog doba pre oko 125.000 godina. Oni su apsorbovali i do 90 odsto viška toplote koju je od sredine 17. stoleća stvorila industrijska aktivnost, a i oko četvrtine svog zagađenja ugljenikom. Otopljavanje mora izazov je za morske vrste kao što se vidi po nedavnim istraživanjima po kojima se bića teško prilagođavaju višim temperaturama.Ono, takođe, može osnažiti tropske oluje i poplave i razaranja koja prate te pojave.
U komentaru istraživanja Dženifer Hertzberg sa Univerziteta Texas A&M ocenila je da je studija veliki korak napred za klimatska istraživanja. Prema njenom mišljenju, metoda Bove i njenog tima koja ispravlja zablude o sezonskim temperaturnim kretanjima kroz istoriju može se sada primeniti na druge temperaturne zapise u različitim razdobljima.
(Izvor Indeks)
