U beskonačno velikoj-rasprostrtoj, vasioni uniformno pozadinsko zračenje je uniformno nulte veličine. U beskonačno maloj-spregnutoj vasioni uniformno pozadinsko zračenje je uniformno beskonačno veliko.
Stevan Bošnjak
1. Uniformno pozadinsko zračenje (dalje UPZ) vasione (u ovom dobu oko 2,735 stepena Kelvina) nema nikakve veze sa izmanipulisano izmišljenim Velikim praskom (Big bang), već sa prosečnom gustinom vasione.
2. UPZ je posledica geometrije vasione, s jedne strane – bilo da vasionu geometrijski posmatramo kao sferu ili kub beskonačne veličine (V=4/3r3π , V=a3), i prosečne gustine kao odnosa postojeće kosmičke mase i volumena kosmosa (ρ=m/V), d druge strane.
3. Zaključujem da je, stoga, u beskonačno velikoj-rasprostrtoj, vasioni UPZ uniformno nulte veličine.
4. U beskonačno maloj-spregnutoj vasioni je UPZ uniformno beskonačno veliko.
5. Trenutno je stanje takvo da ova vasiona ima prosečnu gustinu od oko 10-28 grama po kubnom santimetru, a posledično i UPZ=2,735 0K.
5. UPZ je funkcija gustine vasione [UPZ=f(ρ), uopšteno: XK0=f (Yρ)] i menja se u skladu sa njom u upravnom odnosu: kad se gustina vasione poveća, poveća se i UPZ i obratno. Zato bi u vasioni nultog poluprečnika gustina i UPZ bili beskonačno veliki, a u vasioni beskonačno velikog poluprečnika bi i gustina i UPZ težili nultoj vrednosti.
Prilog (►novouvedeni simbol za korespodenciju):
2,735 0K►10-28gr/cm3(Sadašnja fizička vasiona);
0 0K►10-∞gr/cm3=1/10∞…→0(Beskonačno velika vasiona);
∞ 0K►10∞gr/cm3→∞(Beskonačno mala vasiona);
X 0K►10Ygr/cm3(Sve moguće fizičke vasione između 0 i ∞);
X 0K►Yρ;
*ρ=m/V.
Matematičkoj poeziji dozvoljeno je i ovo:
2,735 0K=10-28 gr/cm3;
0 0K=10-∞gr/cm3;
∞ 0K=10∞gr/cm3.
Pretpostavimo doba vasione u kom je UPZ=10=101 Kelvina. U skladu s gore rečenim tada će i gustina vasione biti srazmerna: 101K=Xgr/cm3
Uzmemo srazmeru:
2,7350K: 10-28gr/cm3;
101K: Xgr/cm3;
→ 2,7350K Xgr/cm3=10-28gr/cm3101K;
X=10-27gr/cm3/2,735.
↓
…
↓
Ovaj niz možemo po volji nastavljati i ka infimumu i ka supremumu fizičkih svetova i kroz nepojamno daleke kovitlace sila van nas i onih u ognjištu našeg samoposmatrajućeg bića, ali će UPZ uvek biti linearna funkcija (funkcija sa proporcionalnim priraštajima) gustine (ρ) fizičke vasione, posledica odnosa mase i prostora u fizičkoj vasioni (m/V), nikakav ultimativni čin kreacije, već beskrajna transformacija materije i nagore i nadole, dijalektička struja postojanja koja se objašnjava Okamovom oštricom kremenite logike, ne terminima kreacije Ex nihilo ihil.
Ako Boga tražimo, on je na sasvim drugom mestu.
