DARVINOVA NIT

ALGE SA SVA TRI POLA

123rf

Naučnici odranije smatraju da je eksplozija razvoja algi pre nekoliko stotina milionna godina zapravo omogućila evoluciju celog ljudskog i životinjskog sveta. A sada su ustanovili da bi one mogle pomoći u shvatanju evolucije polova.

Istraživači sa Univerziteta Tokio i brojnih drugih japanskih visokoškolskih ustanova otkrili su da vrsta zelenih algi Pleodorina starrii ima tri različita pola – muški, ženski i treći, koji je tim nazvao biseksualnim”. Ovo je prvi put da je otkrivena vrsta koja ima tri različita pola.

Zelene alge Pleodorina. starrii imaju i biseksualni pol koji ima i muške i ženske reproduktivne ćelije. Naučnici kažu da se radi o novom haploidnom sistemu parenja” koji je potpuno jedinstven za alge.

Alge su naziv za široku grupu različitih pretežno vodenih, fotosintetskih autotrofnih organizama (od jednoćelijskih do višećelijskih) nalik na biljke koja koriste fotosintezu kako bi dobile energiju. Ne radi se o biljkama jer im nedostaju mnoga biljna svojstva; nisu bakterije, a nisu ni gljivice.

Razmnožavanje algi

Budući da su alge tako velika, raznolika grupacija organizama, postoji mnogo varijacija u načinu njihovog razmnožavanja, ali generalno gledajući možemo reći da se alge mogu reprodukovati aseksualno (kloniranjem) ili seksualno; odnosno haploidno (s jednom zbirkom hromozoma), ili diploidno (sa dve zbirke). Postoje i hermafroditne alge koje mogu menjati pol zavisno od ekspresije gena. Tada kažemo da se radi o organizmu s tri pola gde je jedan hermafroditni, odnosno promenljivi, piše Science Alert.

Ali zelene alge P. starrii ne spadaju u tu kategorizaciju. One imaju i biseksualni pol koji ima i muške i ženske reproduktivne ćelije. Naučnici kažu da se radi o novom haploidnom sistemu parenja” koji je potpuno jedinstven za alge. Kako izgledaju polne ćelije algi?

„Mešoviti sistemi parenja, kao što je ovaj sa tri pola, mogu predstavljati prelazno evoluciono stanje između dvodomnih (s muškim i ženskim) i jednodomnih (samo sa hermafroditima) načina parenja kod diploidnih organizama”.

P. starrii tvore 32 ili 64 istopolne ćelijske vegetativne kolonije i imaju male pokretne (muške) i velike nepokretne (ženske) polne ćelije. U okolinu izbacuju spermatozoide koji sadrže muške polne ćelije, a koji potom traže žensku koloniju. Biseksualne P. starrii stvarati muške i ženske kolonije, pa se stoga mogu pariti s algom muškog, ženskog ili biseksualnog pola.

Istraživačima je ovo otkriće posebno zanimljivo jer druge slične alge imaju različite polne sisteme, što znači da bi ovo saznanje moglo pomoći u razumevanju kako je došlo do promena u polovima u evolucionom smislu.Mešoviti sistemi parenja, kao što je ovaj sa tri pola, mogu predstavljati prelazno evoluciono stanje između dvodomnih (s muškim i ženskim) i jednodomnih (samo sa hermafroditima) načina parenja kod diploidnih organizama”, navode naučnici u istraživanju.

Poseban biseksualni gen

Biolog Hisajoši Nozaki sa Univerziteta Tokio je trideset godina sakupljao uzorke algi iz reke Sagami, a naučnici su u ovom istraživanju koristili uzorke uzete između 2007. i 2013. godine. Odvojili su kolonije algi i podstakli ih na seksualno razmnožavanje lišavanjem hranjivih sastojaka. Otkrili su da biseksualne alge imaju gen biseksualnog faktora” koji se razlikuje od prethodno otkrivenih muških i ženskih gena. Biseksualne ćelije imale su i muški gen, ali su mogle stvoriti i muško i žensko potomstvo.

Istraživanje pod imenom Three sex phenotypes in a haploid algal species give insights into the evolutionary transition to a self-compatible mating system objavljeno je u časopisu Evolution.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar