Amerika se poigrava i pretvara američko-iransko trvenje u širi sukob sa većim brojem međunarodnih igrača.
Salman Rafi Šeik
Ako postoji neki univerzalni problem sa kojim se treba kolektivno suočiti, onda je to američka hegemonija. Predstavljajući se u formi „ekstremnog unilateralizma”, američka hegemonija je zasigurno načinila više štete svetu nego što se to čak može zamisliti – od svrgavanja demokratski izabranih vlada, do instaliranja diktatorskih režima i izazivanja ratova u kojima stradaju desetine hiljada nedužnih civila.
Aktuelni američki predsednik Donald Tramp prikazao je tipični američki „izuzetni ekstremizam” kada je rekao da bi mogao okončati rat u Avganistanu za deset dana i da bi Avganistan mogao biti „zbrisan sa lica Zemlje”. Da sad ostavimo po strani to što se može napisati nebrojeno mnogo knjiga o tome kako čak ni upotreba najrazornijeg oružja ne bi bila dovoljna da se Avganistanci potčine, malo ko dovodi u pitanje to da je hegemonistički i unilateralni impuls i dalje veoma jak u Sjedinjenim Državama, premda taj impuls u poslednje vreme ne uspeva da zadovolji američke interese.
Američka „crna ruka” se poigrava i pretvara američko-iransko trvenje u širi sukob sa većim brojem međunarodnih igrača. Da li je onda čudno što i Rusija i Kina ostaju nepokolebljive u svojim nastojanjima da uspostave multipolarni svet?
Iako, čak, ni hegemonistički status nije pomogao Sjedinjenim Državama da ostvare odlučujuće pobede u ratovima, ili da se suoče sa ozbiljnim izazovima, ostaje činjenica da opstanak ove takozvane hegemonističke pozicije zavisi od kontinuiranog haosa širom sveta, tj. od sukoba koji raspaljuju i oslobađaju sve više haosa i više ratova, pošto se ti ratovi obično vode u oblastima gde se nalaze glavni strateški rivali Vašingtona.
Problemi u Hongkongu
Kineski ministar spoljnih poslova je nedavno napomenuo da „crna ruka” Zapada stvara probleme u Hongkongu. Iranski ministar spoljnih poslova je takođe u izjavi na Ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih zemalja u Karakasu, Venecueli, napomenuo da: „Novi talas američkog ekstremnog unilateralnog avanturizma je najvažniji izazov sa kojim se gotovo svi mi, na ovaj ili onaj način, sada suočavamo… On podriva vladavinu prava na međunarodnom nivou i preti miru i stabilnosti u čitavom svetu na različite načine.”
Iranci s pravom to govore jer se oni trenutno suočavaju sa američkom hegemonijom, sa ovim „izuzetnim, ekstremističkim unilateralizmom” koji želi da pokrene novi rat u Persijskom zalivu. Sjedinjene Države su to prvo pokušale da učine uplitanjem Irana u napade na naftne tankere koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Sada pokušavaju da izvrše veći pritisak stvarajući sukob između Velike Britanije i Irana.
Primera radi, nedavna zaplena iranskog broda od strane britanskih vlasti u Gibraltarskom moreuzu ukazuje na na to da su britanske i gibraltarske vlasti postupale na osnovu „obaveštajnih podataka” koje su im pružile Sjedinjene Države. Iako oni nisu pomenuli nijednu konkretnu državu niti su naveli izvor informacija, jasno je da ni britanske ni gibraltarske vlasti nisu želele da otkriju te informacije.
Tanker s naftom u Ormuskom moreuzu
Bi-Bi-Si je izvestio da su „obaveštajni podaci stigli iz Sjedinjenih Država”. Vršilac dužnosti španskog ministra spoljnih poslova Žozep Borel je četvrtog jula izjavio da je britanska zaplena broda usledila nakon „zahteva koji su Sjedinjene Države ispostavile Velikoj Britaniji”. Rojters je 19. jula izvestio da su „diplomatski izvori rekli da su Sjedinjene Države zatražile od Velike Britanije da zapleni brod”.
Disciplinovanje Britanije
Dalja istraga povodom zaplene broda je otkrila da dok je Pomorska uprava Paname (AMP) izbrisala 59 brodova povezanih sa Iranom iz svog registra, Stejt dipartment je u februaru objavio da je zarobljeni iranski brod „Grejs 1” i dalje vijorio panamsku zastavu kada je započeo svoje putovanje u maju. Iranski brod je izbrisan iz registra tek nakon što je otpočeo svoje putovanje, čime je ostao ranjiv na potencijalnu zaplenu. To što se zaplena svakako dogodila uprkos tome što je iranski brod bio izvan teritorijalnih voda britanskog Gibraltara pokazuje da je od samog početka postojala namera da se zarobi brod i izazove kriza između Irana i Velike Britanije, a sve kako bi Sjedinjene Države pridobile britansku podršku zbog „pretećeg ponašanja” Irana.
Ono što je veoma važno, panamski Savet za nacionalnu bezbednost je takođe izdao saopštenje protiv Teherana, tvrdeći da je dotični tanker „mogao da učestvuje u finansiranju terorizma i podržavanju aktivnosti destabilizacije nekih režima predvođenih od strane terorističkih grupa”.
Iako ove tvrdnje nemaju nikakvog osnova i nikada nisu pruženi dokazi koji bi ih podržali, uključivanje u smislenu diskusiju, ipak, nije bila svrha ove provokacije. Svrha je bila da se stvori situacija u kojoj bi Iranci bili priterani uza zid i primorani da preduzmu akcije odmazde. Preostali deo priče tiče se iranske zaplene britanskog broda.
Tako stvarajući krizu Sjedinjene Države svog partnera Veliku Britaniju navode ka ratu sa Iranom, što su potencijalni koraci ka stvaranju haosa i održanju hegemonije. Da Sjedinjene Države nisu „savetovale” Britancima da zaplene iranski brod, London to verovatno nikada ne bi učinio. Slično tome, da Sjedinjene Države nisu „savetovale” panamskim vlastima da iz registra izbrišu iranski brod, ovaj incident se nikada ne bi dogodio.
Američka „crna ruka” se poigrava i pretvara američko-iransko trvenje u širi sukob sa većim brojem međunarodnih igrača. Da li je onda čudno što i Rusija i Kina ostaju nepokolebljive u svojim nastojanjima da uspostave multipolarni svet?
(Novi Standard)
