KOSMIČKO TKANJE

ANTIZVEZDE BLIZU SUNCA

123rf

U susedstvu našeg Sunčevog sistema moglo bi se nalaziti nekoliko zvezda od antimaterije – takozvanih antizvezda.

S obzirom na to da je ranije bilo nekih nagoveštaja da bi u svemiru moglo biti ovako čudnih objekata, naučnici su krenuli u detaljnu potragu i pronašli 14 takvih kandidata. Ako se potvrdi da se radi o zvezdama od antičestica, to će biti veliki korak u istraživanju tajni svemira.

Šta su to antizvezde?

Antimaterija je tvar načinjena od antičestica, a antizvezde su, ako postoje, tela koja se u potpunosti sastoje od antimaterije. Svaka čestica materije ima svoj alter ego, duplikat koji se od nje razlikuje po tome što ima suprotan naboj. U slučaju da se čestice materije i antimaterije sudare, ove tvari se međusobno uništavaju, uz provalu gama-zraka visoke energije, navodi Science Alert.

Očekuje se da se ovakvi događaji posebno često zbivaju na površinama antizvezda, s obzirom na to da bi na njih redovno trebalo da stiže normalna materija. Prema novom istraživanju, 14 svetlosnih fenomena na nebeskoj karti gama-zračenja moglo bi spadati u ovu neobičnu kategoriju jer odašilju onu vrstu gama-zraka koji bi mogli nastati kada antizvezde uvlače normalnu materiju iz međuzvezdanog prostora. Ako se kojim slučajem dokaže da antizvezde postoje, to bi bio veliki udarac za standardni kosmološki model”, rekao je teorijski fizičar Pjer Salati iz instituta Laboratoire d’Annecy-le-Vieux de physique u Francuskoj.

Uočen antihelijum?

Naime, smatra se da u modernom razdoblju svemira gotovo da nema antimaterije, iako je on nastao s jednakim količinama materije i antičestica. Pretpostavlja se da je tokom evolucije svemira na neki način došlo do značajno veće količine čestica materije naspram antimaterije.

No Međunarodna svemirska stanica (ISS) nedavno je otkrila naznake antihelijuma i time bacila sumnju na pretpostavku da svemir ima hroničnu nestašicu antimaterije. Ako se ta zapažanja sa ISS-a potvrde, to bi učvrstilo hipotezu o postojanju antizvezda jer su one baš takva tela koja bi mogla izbacivati antihelijum.


Teleskop „Fermi
(Wikipedia)

Zaintrigirani mogućnošću da je nešto od antimaterije u svemiru preživelo u obliku neobičnih zvijezda, naučnici iz Institute de Recherche en Astrophysique et Planétologie analizirali su podatke od 10 godina posmatranja svemirskog teleskopa Fermi. Otkrili su da se među gotovo 5.800 izvora gama-zračenja nalazi 14 tačaka koje odašilju gama-zrake s energijama za koje se očekuje da nastaju nakon sudara materije i antimaterije, piše Science News.

Na temelju broja posmatranih kandidata, stručnjaci su izračunali koliko antizvezda može postojati u našem susedstvu. Ustanovili su da bi, u slučaju da antizvezde obitavaju u ravnini Mlečnog puta, gde bi mogle sakupiti mnogo gasa i prašine obične materije i emitivati puno gama-zraka, na 400.000 normalnih zvezda mogla postojati jedna sačinjena od antimaterije. S druge strane, ako se antizvezde većinom nalaze izvan ravnine galaksije, mnogo bi teže dolazile u dodir s normalnom materijom, te bi ih bilo teže uočiti. U tom slučaju bi na deset normalnih zvezda mogla postojati jedna od antičestica.

Identični fotoni

Problem je u tome što ovo određeno gama-zračenje može dolaziti i iz drugih izvora. Opažanjem radio-talasa ili svetlosti ne može se dokazati da li je reč o antičesticama, jer i materija i antimaterija zrače potpuno identične fotone. Slična gama-zračenja mogu emitovati objekti poput pulsara ili crnih rupa.

Ako se potvrdi postojanje antizvezda, to bi značilo da su u nekim područjima svemira uspele preživjeti znatne količine antimaterije, ali i dalje ne bismo imali odgovor na pitanje – gde je nestala sva preostala antimaterija.Još uvek će nam biti potrebno objašnjenje zašto u svemiru materija dominira nad antimaterijom”, kazao je fizičar Džulijan Hik sa Univerziteta Virdžinija u SAD.

Istraživanje pod imenom Constraints on the antistar fraction in the Solar System neighborhood from the 10-year Fermi Large Area Telescope gamma-ray source catalog objavljeno je u časopisu Physical Review.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar