Novo istraživanje pokazuje da bi kvarovi mogli biti katastrofalni, osobito za podmorske kablove koji podupiru mrežu svih mreža, upozoeava Sangeta Abdu Džajoti sa Kalifornijskog univerziteta u Irvajnu.
Naučnci već decenijama znaju da bi ekstremna solarna oluja ili izbacivanje mase iz korone moglo oštetiti električne mreže i potencijalno uzrokovati dugotrajni nestanak struje. Posledice bi se osećale svuda, od globalnih lanaca snabdevanja i transporta do pristupa internetu i GPS-a. Dosad je manje ispitivan specifičan uticaj takve solarne emisije na internetsku infrastrukturu. Novo istraživanje pokazuje da bi kvarovi mogli biti katastrofalni, osobito za podmorske kablove koji podupiru globalni internet, piše Wired.
Na nedavnoj konferenciji za komunikaciju podataka SIGCOMM 2021. Sangeta Abdu Džajoti sa Kalifornijskog univerziteta u Irvajnu saopštila je predavanje „Solarne oluje: Planiranje internetske apokalipse”, ispitivanje štete koju bi brzopokretni oblak namagnetisanih solarnih čestica mogao naneti globalnom internetu. Istraživanje ukazuje na dodatnu nijansu solarne oluje koja izaziva zamračenje, scenario u kojem se, čak i ako se struja vrati za nekoliko sati ili dana, nastavljaju masovni prekidi interneta.
Ima i dobrih vijesti. Abdu Džajotiotkrila je da bi lokalna i regionalna internetska infrastruktura bila pod niskim rizikom od oštećenja, čak i u velikoj solarnoj oluji, jer na sama optička vlakna ne utiču geomagnetski indukovane struje. Kratki rasponi kablova takođe su dobro uzemljeni. No, za dugačke podmorske kablove, koji povezuju kontinente, rizik je mnogo veći. Solarna oluja, koja je već prekidala niz ovih kablova širom sveta, mogla bi uzrokovati veliki gubitak isključivanjem celih zemalja od izvora, ostavljajući lokalnu infrastrukturu netaknutom.
„Ono što me zaista podstaklo na razmišljanje o ovome je to što smo u pandemiji videli koliko je svet nepripremljen. Nije bilo protokola za uspešno rešavanje problema, isto je i sa otpornošću interneta. Naša infrastruktura nije pripremljena za veliki solarni događaj. Imamo vrlo ograničeno razumevanje o tome kolika bi bila šteta”, rekla je Abdu Džajoti za Wired.
Taj informacijski jaz uglavnom je posledica nedostatka podataka. Jake solarne oluje su toliko retke da postoje samo tri glavna primera u novijoj istoriji. Veliki događaji 1859. i 1921. pokazali su da geomagnetski poremećaji mogu poremetiti električnu infrastrukturu i komunikacione vodove poput telegrafskih žica. Tokom „Karingtonovog događaja” 1859. godine igle kompasa nepredvidljivo su divljale, a polarna svetlost bila je vidljiva na ekvatoru u Kolumbiji. No, ti su se geomagnetski poremećaji dogodili pre nego što su uspostavljene moderne električne mreže. Sunčeva oluja umerene jačine 1989. godine izbacila je mrežu „Hajdro-Kvebeka”i uzrokovala devetočasovno zamračenje u severoistočnoj Kanadi, ali i to se dogodilo pre razvoja moderne internetske infrastrukture.
(Byte cites)
Iako se ne događa često, izbacivanje sunčeve koronarne mase prava je pretnja otpornosti interneta, smatra oa naučnica. Nakon tri desetleća niske aktivnosti solarnih oluja, ona i drugi istraživači ističu da raste verovatnoća još jednog incidenta.Podvodni internetski kablovi potencijalno su osetljivi na oštećenja zbog solarne oluje iz nekoliko razloga. Za slanje podataka preko okeana kablovi su opremljeni repetitorima u intervalima od otprilike 50 do 150 kilometara, zavisno od kabla. Ovi uređaji pojačavaju optički signal pazeći da se ništa ne izgubi u prolazu. Iako optički kabl nije neposredno osetljiv na poremećaje uzrokovane geomagnetski izazvanim strujama, elektroničke unutrašnje jedinice repetitora jesu, i zbog dovoljnog broja kvarova repetitora ceo podmorski kabl postaće neupotrebljiv.
Nadalje, podmorski kablovi uzemljeni su samo u produženim intervalima udaljenim stotinama ili hiljadama kilometara, što čini osetljive komponente, poput repetitora, izloženima geomagnetskim strujama. Sastav morskog dna takođe varira, što može učiniti neke tačke uzemljenja podložnijim.Povrh svega, velika solarna oluja mogla bi izbaciti svu opremu koja kruži oko Zemlje, koja omogućuje usluge poput satelitskog interneta i globalnog pozicioniranja (GPS).
„Trenutno nema dostupnih modela kako bi se to moglo odigrati. Imamo više razumevanja o tome kako bi ove oluje uticale na elektroenergetske sisteme na kopnu. Ali u okeanu je to teže predvideti”, kaže Abdu Džajoti.
Izbacivanje sunčeve koronarne mase obično ima veći uticaj na višim geografskim širinama, bliže Zemljinim magnetskim polovima. Zato dotična naučnica više brine o kablovima u jednim područjima nego u drugima. Utvrdila je, na primer, da se Azija suočava s manjim rizikom, jer Singapur deluje kao središte mnogih podmorskih kablova i nalazi se na ekvatoru. Mnogi kablovi u tom području su takođe kraći, jer se granaju u mnogim smerovima od tog čvorišta i nisu postavljeni kao jedna kontinuirana linija. Kablovi koji prelaze Atlantski i Tihi okean na velikoj zemljopisnoj širini bili bi izloženi većem riziku čak i od umerenih oluja.
Globalni internet stvoren je da bude otporan. Ako jedan put nije dostupan, promet se preusmerava na druge staze, što bi u slučaju solarne oluje moglo potencijalno održati povezivost, čak i pri smanjenim brzinama. No, jača oštećenja ovih vitalnih arterija mogla bi destabilizovati mrežu. Zavisno o tome gde dolazi do prekida kabla, temeljni sistemi usmeravanja podataka, poput protokola Border Gateway-a i Domain Name System-a, mogli bi početi da rade neispravno. To je internetska verzija saobraćajnih gužvi koje bi se dogodile ako nestanu saobraćajni znaci i ugase se semafori na raskršćima u većem gradu.
Severna Amerika i neka druga područja imaju minimalne standarde i postupke za mrežne operatore koji se odnose na spremnost na solarne oluje. Tomas Overbi, direktor Smart Grid Center-a na Univerzitetu Texas A&M, kazuje da su operateri učinili određeni napredak u smanjenju rizika u poslednjih 10 godina. Međutim, naglašava da su geomagnetski poremećaji tako retki i relativno neistraženi da druge pretnje od ekstremnih vremenskih događaja ili kibernetičkih napada imaju sve veći prioritet. „Deo problema je u tome što jednostavno nemamo mnogo iskustva s olujama. Jedni misle da bi geomagnetski poremećaj bio katastrofalan scenario, a drugi da bi to bio manji problem. Nekako sam u sredini. Mislim da je to nešto za šta svakako kao industrija želimo biti spremni i radio sam na razvoju alata za procenu rizika. No, u industriji se događa još mnogo drugih važnih stvari”, dodaje Overbi.
Internetska infrastruktura sadrži još više nepoznanica. Abdu Džajoti naglašava da je njeno proučavanje tek početak mnogo opsežnijeg interdisciplinarnog istraživanja i modeliranja koje je potrebno prduzetida bi se u potpunosti razumeli razmeri pretnje. Iako su jake solarne oluje veoma retke, ulozi su opasno visoki. Produženi globalni prekid uticao bi na gotovo svaku industriju i osobu na Zemlji.
(Izvor Indeks)
