Ljudi su prvi put u istoriji poznatu dečju igru krstić-kružić zaigrali s bakterijama. No to nisu bili obični mikroorganizmi, nego genetski modifikovana E. coli koja je naučena da reaguje kao jednostavna neuronska mreža, odnosno oblik veštačke inteligencije. Novi pristup mogao bi imati razne vrste primena, od izgradnje živih materijala sposobnih za učenje do stvaranja pametnih mikrobioma, rekao je biolog Alfonso Haramilo sa Vorvik univerziteta.
Ova genetska modifikacija omogućuje bakterijama da se ponašaju na isti način kao elektronička komponenta koja se koristi za izradu računarskih čipova koji oponašaju sinapse u mozgu i zadržavaju neki oblik memorije, piše New scientist. „U početku su se bakterije igrale nasumično, no nakon osam igara postale su stručnjakinje za krstić-kružić”, rekao je Haramilo.
Naučnici su prvo stavili krstić u središnji kvadrat. U druge kvadrate su postavili razne hemikalije ili antibiotike. Bakterije su na početku igrale nasumično, no ako su odigrale krivi korak, dodat im je antibiotik. Zbog mogućnosti procesuiranja informacija i nekog oblika memorije, odnosno neuronske mreže, uspele su učiti na temelju prošlog iskustva. „Stvaranje živih ćelija koje mogu same naučiti algoritme, kao što je igranje društvenih igara, a to je klasični izazov za veštačku inteligenciju, omogućiće hemijsko reprogramiranje složenih ekosistema i tkiva da nauče donositi složene odluke”, napisali su naučnici u istraživanju.
„Stvorili smo biblioteku opšte namjene sojeva Escherichia coli koji kodiraju elementarne adaptivne genetske sisteme, sposobne da ustrajno prilagođavajusvoj relativni nivo ekspresije prema prethodnom ponašanju. Naši sojevi mogu naučiti igrati društvenu igru kao što je krstić-kružić”, dodali su.Treba napomenuti da se ova jednostavna igra s bakterijama odvijala danima.
(Izvor Indeks)
Ne igraju se bakterije. Čovek se igra i sa bakterijama i sa virusima. Ma šta on zamislio, i jedni i drugi će ostvarivati svoj osnovni zadatak u eko sistemu zemlje. Da budu njen informacioni ili, ako hoćete, „nervni “ sistem kojima prilagođava ćelije na promenjeno stanje eko sistema. A promenjene informacije menjaju funkcionalnost ćelija a to opet utiče na organizme sazdatih od ćelija. I sve to mnogo više i mnogo složenije. I na kraju, „ako nema vukova da smanje prekomeran broj ovaca“ dovešće u red na nižem nivou. Nama poznato kao bolest. A ako mi lažemo osnovni nervni sistem Zemlje, posledice mogu biti katastrofalne.