Znatno veća ulaganja u nauku i visoko obrazovanje i kontinuirana evaluacija rezultata istraživača i podsticanje najboljih su jedini način za stvaranje zdrave akademske zajednice. Učenje UB od drugih univerziteta na primerima dobre prakse za posledicu će imati i bolji rang. Obrnuto ne važi.
Prof. dr Veljko Jeremić
Sada već davnog februara 2012. godine osvanuo je moj intervju u Kulturnom dodatku dnevnog lista Politika na temu Šangajske liste (ARWU). Akcenat u članku je bio na istraživanju koje sam 2011. godine objavio u časopisu kategorije M21. Već tada sam Stanku Stojiljkoviću istakao da smo na korak od 500 najboljih. Avgusta 2012. godine prvi put je Univerzitet u Beogradu (UB) ušao u društvo najboljih univerziteta i do danas je, uz određene oscilacije o kojima će u ovom članku biti reči, u tom društvu i ostao.
Brojni autori su isticali da ARWU pati od nemalog broja metodoloških nedostataka. Izbor pokazatelja, težinski koeficijenti koji su dodeljeni svakom od pojedinačnih pokazatelja, favorizovanje univerziteta sa velikim brojem zaposlenih, su samo neki od često navođenih nedostataka. Međutim, činjenica je i da se ARWU pozicionirala kao prva globalna rang-lista univerziteta, te je plasman na istoj od važnosti kako stručnoj tako i široj javnosti. Stoga ne čudi da je vest o padu UB na ARWU listi za 125 mesta (sa 301. na 426. mesto) izazvala nezabeleženu pažnju medija.
UB: uzbrdo-nizbrdo (ARWU)
Drugu polovinu avgusta obeležili su brojni članci u vodećim dnevnim i nedeljnim novinama, TV gostovanja i prilozi, komentari… Iako neprijatna, vest o padu se može posmatrati i kao jedinstvena prilika da se široj javnosti i donosiocima političkih odluka ukaže na sve veću konkurentnost u svetskom prostoru visokog obrazovanja i neophodnost za znatno većim ulaganjima u nauku i visoko obrazovanje.
Brojne su kritike na račun visokocitiranih autora kao pokazatelja istraživačke izvrsnosti univerziteta. Osnovni problem je da se citiranost celokupnog univerziteta meri isključivo kroz prizmu da li imate ili nemate visokocitiranog istraživača u svojim redovima
Pitanje koje je provejavalo u medijima je zašto se desio pad UB na listi. Odgovor na ovo pitanje u osnovi se odnosi na specifičnosti ARWU metodologije. Konkretno, čak 30% ukupnog skora nose nobelovci i dobitnici Fildsove medalje (Alumni i Award indikatori). Od najboljih 500 univerziteta na ARWU 2019 listi, čak 262 (uključujući i UB) nemaju poene za ova dva indikatora. To u osnovi znači popriličan skok na listi određenog univerziteta koji stekne nobelovca. Skorašnji primer je napredovanje na listi Toulouse School of Economics 2015. godine. Iako do te godine nisu bili među 500 najboljih univerziteta, zahvaljujući Nobelovoj nagradi iz ekonomije dodeljenoj profesoru Jean-u Tirole-u, ovaj univerzitet se plasirao u 300 najboljih. To sa jedne strane govori o metodološkoj ranjivosti ARWU liste, dok sa druge znači da poboljšanje ranga UB na osnovu nobelovaca nije realno (osim ako prof. Gordana Vunjak Novaković ne dobije Nobelovu nagradu za medicinu).
Za treći indikator, radovi u časopisima Nature i Science, broj poena koje je UB ostvario tokom godina se kretao u rasponu 2,2-4,5 (od maksimalnih 100), takođe daleko manje od najboljih svetskih univerziteta.
Visokocitirani autori predstavljaju četvrti pokazatelj i osnovni je razlog za visok rang UB na ARWU listama 2016-2018. Naime, do tada UB nije imao visokocitiranog istraživača u svojim redovima, da bi zbog rezultat prof. Stojana Radenovića (lista visokocitiranih istraživača iz 2015. godine) i prof. Radenovića i prof. Zorana Kadelburga (2016. i 2017. izdanje visokocitiranih istraživača) značajno napredovao na ARWU. Kada je u novembru 2018. godine objavljena lista visokocitiranih istraživača i na njoj nije bilo autora sa UB afilijacijom, znalo se već tada da nam sledi pad na ARWU 2019 listi.
Stojan Radenović (Tanjug/Zoran Žestić)
U izdanju iz 2018. godine ukupno 6.000 istraživača je od strane Clarivate Analytics klasifikovano kao visokocitirano. Istraživač se klasifikuje kao visokocitirani ukoliko je autor određenog broja visokocitiranih radova (posmatra se period 2006-2016. godine). U zavisnosti u kojem časopisu su objavljeni, radovi se dodeljuju nekoj od 21 naučne oblasti i za svaku od oblasti Clarivate Analytics definiše koliko je citata potrebno da bi se rad klasifikovao kao visokocitirani. Na primer, da bi rad objavljen 2010. godine u naučnoj oblasti poljoprivredne nauke bio klasifikovan kao visokocitiran (tj. u najboljih 1% radova po citiranosti za pripadajuću godinu i naučnu oblast), potrebno je 125 citata (izvor ESI InCites jul 2019. godine).
S druge strane, za rad objavljen iste godine u časopisu koji se nalazi u oblasti matematika potrebna su 72 citata, dok je za postizanje visokocitiranog rada iz oblasti molekularna biologija i genetika potrebno 421 citat. Jasno je da različite naučne oblasti imaju različite citatne obrasce, te je pre poređenja uticajnosti autora iz različitih naučnih oblasti neophodno normalizovati citate o čemu će biti reći u nekom narednom članku.
Potreban broj visokocitiranih radova koji istraživaču donosi prestižno zvanje zavisi od naučne oblasti u kojoj istraživač objavljuje svoje radove. Najviše je potrebno u kliničkoj medicini, dok je najmanje potrebno za ekonomiju i biznis.
S obzirom da određeni izvrsni istraživači ostvaruju visokocitirane radove u časopisima koji nisu iz iste naučne oblasti i da kao posledicu toga ne uspevaju da dostignu potreban broj visokocitiranih radova u nekoj od oblasti, Clarivate Analytics je prvi put u novembru 2018. godine uveo i kategoriju Cross-Field. Recimo, istraživač A ima tri visoko citirana rada u ekonomiji i biznisu, a šest u društvenim naukama. Dakle, ima čak devet visokocitiranih radova, međutim neće dobiti status visokocitiranog istraživača jer u svakoj pojedinačnoj oblasti nije dostigao potreban broj visokocitiranih radova kako bi se nazvao visokocitiranim istraživačem. Clarivate Analytics je prepoznao taj problem, i kroz kategoriju Cross-Field klasifikovao oko 2.000 istraživača sa navedenim specifičnostima.
Kao što je istaknuto, UB nema u svojim redovima visokocitirane autore i spada u svega 50 od najboljih 500 univerziteta koji za taj pokazatelj imaju 0 poena na ARWU 2019 listi. S obzirom da se za jednog visokocitiranog autora univerzitetu dodeljuje 7,3 poena (tj. u ukupnom skoru više od 1,4 poena), jasno je da bez visokocitiranih istraživača u svojim redovima UB ne može da računa na bolju poziciju od trenutne.
Brojne su kritike na račun visokocitiranih autora kao pokazatelja istraživačke izvrsnosti univerziteta. Osnovni problem je da se citiranost celokupnog univerziteta meri isključivo kroz prizmu da li imate ili nemate visokocitiranog istraživača u svojim redovima. U hipotetičkom primeru, možemo na Univerzitetu A da imamo jednog visokocitiranog istraživača i 99 istraživača čija je citiranost 0, dok na Univerzitetu B svaki od 100 istraživača ima zavidnu citiranost, međutim nijedan od njih nije uspeo da preskoči prag i bude visokocitirani istraživač. Na ARWU listi, Univerzitet A će biti bolje rangiran od Univerziteta B.
Jedini pokazatelj za koji UB ostvaruje odlične rezultate je PUB (broj radova objavljenih u časopisima indeksiranim na SCIe i SSCI listi), koji se tokom period 2014-2019. godine kretao u rasponu 43,3-44,9 (tabela 1).
Tabela 1. Broj poena UB za pokazatelj PUB za svaku od ARWU rang-lista objavljenih u periodu 2014-2019.
Može se primetiti da je broj objavljenih radova u međunarodnim časopisima dostigao maksimum 2013. godine (koja se uzima za obračun ARWU 2014 liste) i da stagnira tokom vremena. Važno je istaći da su rezultati UB za ovaj pokazatelj izvrsni i u rangu najboljih svetskih univerziteta. Tačnije, po broju objavljenih radova delimo 197. mesto i nalazimo se ispred impresivnih univerziteta koji su na ARWU 2019 listi rangirani u najboljih 100: Swiss Federal Institute of Technology Lausanne, University of Geneva, University of California (Santa Barbara), Carnegie Mellon, Ecole Normale Superieure, Paris, itd.
Rangiranje univerziteta je oduvek izazivalo kontroverze. Brojni radovi u časopisima na SCIe i SSCI listi komentarisali su metodološke nedostatke rang-lista, postavljali pitanje svrsishodnosti rangiranja i isticali gubljenje fokusa na suštinu univerziteta dok su oni opsednuti indikatorima
Međutim, broj poena ostvarenih na pokazatelju PUB nije dovoljan za bolji plasman od trenutnog, i to je realnost. Posebno zabrinjava i činjenica da stagnacija u broju objavljenih radova kao rezultat nosi pad na ARWU listi. Konkretno, da bi univerzitet po pokazatelju PUB bio među 200 najboljih 2014. godine bilo je potrebno 39,66 poena, dok je na listi 2019. godine bilo potrebno čak 43,6. Isto važi i za ukupan broj poena: 2014. godine za poziciju 200 je bilo potrebno 16,86 poena, dok je za istu poziciju 2019. godine bilo potrebno 18,57 (tabela 2). Zaključak je jasan: stagnacija u vrednostima pokazatelja određenog univerziteta donosi pad na listi.
Tabela 2. Potreban broj poena za pokazatelj PUB i ukupan skor za poziciju u najboljih 50, 100, …450.
Rangiranje univerziteta je oduvek izazivalo kontroverze. Brojni radovi u časopisima na SCIe i SSCI listi komentarisali su metodološke nedostatke rang-lista, postavljali pitanje svrsishodnosti rangiranja i isticali gubljenje fokusa na suštinu univerziteta dok su oni opsednuti indikatorima. S druge strane, pristalice rangiranja ističu koristi koje bolji rang donosi univerzitetima: bolja međunarodna vidljivost koja rezultuje u povećanju broja međunarodnih studenata i nastavnog osoblja (pod uslovom da univerzitet ponudi akreditovane programe na engleskom jeziku), povećanje mobilnosti studenata i nastavnika, osnova za jaču vezu sa privredom, prestiž itd.
Istina je negde između, kao što i jedan od vodećih svetskih stručnjaka Ellen Hazelkorn tvrdi. Umesto usmeravanja napora na unapređenje pozicije na rang-listi, suština je u kontinuiranoj analizi ključnih indikatora performansi univerziteta i poređenju sa drugima koji su bolji. Znatno veća ulaganja u nauku i visoko obrazovanje i kontinuirana evaluacija rezultata istraživača i podsticanje najboljih su jedini način za stvaranje zdrave akademske zajednice. Učenje UB od drugih univerziteta na primerima dobre prakse za posledicu će imati i bolji rang. Obrnuto ne važi.
