АРГУСОВ ПОГЛЕД

БЕОГРАД ПАО ЗБОГ ЦИТАТА

Ректорат (Minel Schreder)

Знатно већа улагања у науку и високо образовање и континуирана евалуација резултата истраживача и подстицање најбољих су једини начин за стварање здраве академске заједнице. Учење УБ од других универзитета на примерима добре праксе за последицу ће имати и бољи ранг. Обрнуто не важи.

 Проф. др Вељко Јеремић

 Сада већ давног фебруара 2012. године освануо је мој интервју у Културном додатку дневног листа Политика на тему Шангајске листе (ARWU). Акценат у чланку је био на истраживању које сам 2011. године објавио у часопису категорије М21. Већ тада сам Станку Стојиљковићу истакао да смо на корак од 500 најбољих. Августа 2012. године први пут је Универзитет у Београду (УБ) ушао у друштво најбољих универзитета и до данас је, уз одређене осцилације о којима ће у овом чланку бити речи, у том друштву и остао.

Бројни аутори су истицали да ARWU пати од немалог броја методолошких недостатака. Избор показатеља, тежински коефицијенти који су додељени сваком од појединачних показатеља, фаворизовање универзитета са великим бројем запослених, су само неки од често навођених недостатака. Међутим, чињеница је и да се ARWU позиционирала као прва глобална ранг-листа универзитета, те је пласман на истој од важности како стручној тако и широј јавности. Стога не чуди да је вест о паду УБ на ARWU листи за 125 места (са 301. на 426. место) изазвала незабележену пажњу медија.

УБ: узбрдо-низбрдо (ARWU)

Другу половину августа обележили су бројни чланци у водећим дневним и недељним новинама, ТВ гостовања и прилози, коментари… Иако непријатна, вест о паду се може посматрати и као јединствена прилика да се широј јавности и доносиоцима политичких одлука укаже на све већу конкурентност у светском простору високог образовања и неопходност за знатно већим улагањима у науку и високо образовање.

Бројне су критике на рачун високоцитираних аутора као показатеља истраживачке изврсности универзитета. Основни проблем је да се цитираност целокупног универзитета мери искључиво кроз призму да ли имате или немате високоцитираног истраживача у својим редовима

Питање које је провејавало у медијима је зашто се десио пад УБ на листи. Одговор на ово питање у основи се односи на специфичности ARWU методологије. Конкретно, чак 30% укупног скора носе нобеловци и добитници Филдсове медаље (Alumni и Award индикатори). Од најбољих 500 универзитета на ARWU 2019 листи, чак 262 (укључујући и УБ) немају поене за ова два индикатора. То у основи значи поприличан скок на листи одређеног универзитета који стекне нобеловца. Скорашњи пример је напредовање на листи Toulouse School of Economics 2015. године. Иако до те године нису били међу 500 најбољих универзитета, захваљујући Нобеловој награди из економије додељеној професору Jean-у Tirole-у, овај универзитет се пласирао у 300 најбољих. То са једне стране говори о методолошкој рањивости ARWU листе, док са друге значи да побољшање ранга УБ на основу нобеловаца није реално (осим ако проф. Гордана Вуњак Новаковић не добије Нобелову награду за медицину).

За трећи индикатор, радови у часописима  Nature и Science, број поена које је УБ остварио током година се кретао у распону 2,2-4,5 (од максималних 100), такође далеко мање од најбољих светских универзитета.

Високоцитирани аутори представљају четврти показатељ и основни је разлог за висок ранг УБ на ARWU листама 2016-2018. Наиме, до тада УБ није имао високоцитираног истраживача у својим редовима, да би због резултат проф. Стојана Раденовића (листа високоцитираних истраживача из 2015. године) и проф. Раденовића и проф. Зорана Каделбурга (2016. и 2017. издање високоцитираних истраживача) значајно напредовао на ARWU. Када је у новембру 2018. године објављена листа високоцитираних истраживача и на њој није било аутора са УБ афилијацијом, знало се већ тада да нам следи пад на ARWU 2019 листи.

Стојан Раденовић (Танјуг/Зоран Жестић)

У издању из 2018. године укупно 6.000 истраживача је од стране Clarivate Analytics класификовано као високоцитирано. Истраживач се класификује као високоцитирани уколико је аутор одређеног броја високоцитираних радова (посматра се период 2006-2016. године). У зависности у којем часопису су објављени, радови се додељују некој од 21 научне области и за сваку од области Clarivate Analytics дефинише колико је цитата потребно да би се рад класификовао као високоцитирани. На пример, да би рад објављен 2010. године у научној области пољопривредне науке био класификован као високоцитиран (тј. у најбољих 1% радова по цитираности за припадајућу годину и научну област), потребно је 125 цитата (извор ESI InCites јул 2019. године).

С друге стране, за рад објављен исте године у часопису који се налази у области математика потребна су 72 цитата, док је за постизање високоцитираног рада из области молекуларна биологија и генетика потребно 421 цитат. Јасно је да различите научне области имају различите цитатне обрасце, те је пре поређења утицајности аутора из различитих научних области неопходно нормализовати цитате о чему ће бити рећи у неком наредном чланку.

Потребан број високоцитираних радова који истраживачу доноси престижно звање зависи од научне области у којој истраживач објављује своје радове. Највише је потребно у клиничкој медицини, док је најмање потребно за економију и бизнис.

С обзиром да одређени изврсни истраживачи остварују високоцитиране радове у часописима који нису из исте научне области и да као последицу тога не успевају да достигну потребан број високоцитираних радова у некој од области, Clarivate Analytics је први пут у новембру 2018. године увео и категорију Cross-Field. Рецимо, истраживач А има три високо цитирана рада у економији и бизнису, а шест у друштвеним наукама. Дакле, има чак девет високоцитираних радова, међутим неће добити статус високоцитираног истраживача јер у свакој појединачној области није достигао потребан број високоцитираних радова како би се назвао високоцитираним истраживачем. Clarivate Analytics је препознао тај проблем, и кроз категорију Cross-Field класификовао око 2.000 истраживача са наведеним специфичностима.

Као што је истакнуто, УБ нема у својим редовима високоцитиране ауторе и спада у свега 50 од најбољих 500 универзитета који за тај показатељ имају 0 поена на ARWU 2019 листи. С обзиром да се за једног високоцитираног аутора универзитету додељује 7,3 поена (тј. у укупном скору више од 1,4 поена), јасно је да без високоцитираних истраживача у својим редовима УБ не може да рачуна на бољу позицију од тренутне.

Бројне су критике на рачун високоцитираних аутора као показатеља истраживачке изврсности универзитета. Основни проблем је да се цитираност целокупног универзитета мери искључиво кроз призму да ли имате или немате високоцитираног истраживача у својим редовима. У хипотетичком примеру, можемо на Универзитету А да имамо једног високоцитираног истраживача и 99 истраживача чија је цитираност 0, док на Универзитету Б сваки од 100 истраживача има завидну цитираност, међутим ниједан од њих није успео да прескочи праг и буде високоцитирани истраживач. На ARWU листи, Универзитет А ће бити боље рангиран од Универзитета Б.

Једини показатељ за који УБ остварује одличне резултате је PUB (број радова објављених у часописима индексираним на SCIe и SSCI листи), који се током период 2014-2019. године кретао у распону 43,3-44,9 (табела 1).

Табела 1. Број поена УБ за показатељ PUB за сваку од ARWU ранг-листа објављених у периоду 2014-2019.

 Може се приметити да је број објављених радова у међународним часописима достигао максимум 2013. године (која се узима за обрачун ARWU 2014 листе) и да стагнира током времена. Важно је истаћи да су резултати УБ за овај показатељ изврсни и у рангу најбољих светских универзитета. Тачније, по броју објављених радова делимо 197. место и налазимо се испред импресивних универзитета који су на ARWU 2019 листи рангирани у најбољих 100: Swiss Federal Institute of Technology Lausanne, University of Geneva, University of California (Santa Barbara), Carnegie Mellon, Ecole Normale Superieure, Paris, итд.

Рангирање универзитета је одувек изазивало контроверзе. Бројни радови у часописима на SCIe и SSCI листи коментарисали су методолошке недостатке ранг-листа, постављали питање сврсисходности рангирања и истицали губљење фокуса на суштину универзитета док су они опседнути индикаторима

Међутим, број поена остварених на показатељу PUB није довољан за бољи пласман од тренутног, и то је реалност. Посебно забрињава и чињеница да стагнација у броју објављених радова као резултат носи пад на ARWU листи. Конкретно, да би универзитет по показатељу PUB био међу 200 најбољих 2014. године било је потребно 39,66 поена, док је на листи 2019. године било потребно чак 43,6. Исто важи и за укупан број поена: 2014. године за позицију 200 је било потребно 16,86 поена, док је за исту позицију 2019. године било потребно 18,57 (табела 2). Закључак је јасан: стагнација у вредностима показатеља одређеног универзитета доноси пад на листи.

Табела 2. Потребан број поена за показатељ PUB и укупан скор за позицију у најбољих 50, 100, …450.

 Рангирање универзитета је одувек изазивало контроверзе. Бројни радови у часописима на SCIe и SSCI листи коментарисали су методолошке недостатке ранг-листа, постављали питање сврсисходности рангирања и истицали губљење фокуса на суштину универзитета док су они опседнути индикаторима. С друге стране, присталице рангирања истичу користи које бољи ранг доноси универзитетима: боља међународна видљивост која резултује у повећању броја међународних студената и наставног особља (под условом да универзитет понуди акредитоване програме на енглеском језику), повећање мобилности студената и наставника, основа за јачу везу са привредом, престиж итд.

Истина је негде између, као што и један од водећих светских стручњака Ellen Hazelkorn тврди. Уместо усмеравања напора на унапређење позиције на ранг-листи, суштина је у континуираној анализи кључних индикатора перформанси универзитета и поређењу са другима који су бољи. Знатно већа улагања у науку и високо образовање и континуирана евалуација резултата истраживача и подстицање најбољих су једини начин за стварање здраве академске заједнице. Учење УБ од других универзитета на примерима добре праксе за последицу ће имати и бољи ранг. Обрнуто не важи.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар