Naučnici su konačno uspeli rešiti tajnu promene u sjaja jedne od najvećih poznatih zvezda.
Ukratko bi se moglo reći da je veliki pad u sjaju zabeležen krajem 2019. i početkom 2020, što je podstaklo veliko interesovanje u naučnoj zajednici i javnosti, izazvano izbacivanjem golemih količina materijala koji su u atmosferi zvezde zasenili njenu površinu.Preciznije, površina zvezde se na mestu na kojem je izbačen materijal malo ohladila, zbog čega se izbačeni gas brže hladio i kondenzovao. Kondenzacijom se pretvorio u neprozirnu prašinu koja se, pak, isprečila na putu svetlosti između Betelgeza i Zemlje. Rezultat je bio opadanje sjaja koje se moglo videti golim okom
Nagađanja o eksploziji
Nedugo posle pada sjaja Betelgeza, prvi put zabeleženog, pojavila su se nagađanja da bi on mogao ukazati njegovu skoru smrt u spektakularnoj eksploziji supernove. U našoj galaksiji supernova je poslednji put zabeležena u 17. veku, tako da savremeni astronomi nisu u potpunosti sigurni kakve bi promene na zvezdi mogli očekivati uoči takvog događaja. Novo istraživanje pokazalo je da Betelgezovo veliko zatamnjenje, ipak, nije bilo rani znak da zvezda ide prema svojoj dramatičnoj sudbini.
Betelgez je stara crvena zvezda, koja je narasla do neverovatne veličine zahvaljujući složenim evolucionim promenama u nuklearnim procesima koji se zbivaju u njenoj unutrašnjosti. Toliko je velika da bi, kada bi se nalazila na mestu Sunca, zauzela ceo unutrašnji deo Sunčevog sistema sve do orbite između Marsa i Jupitera – njen prečnik je, čak, 700 puta veći od Sunčevog! Ovaj superdžint jedna je od najvećih i najsjajnijih zvezda na noćnom nebu vidljivih golim okom. Na talasnim dužinama infracrvenog dela spektra bliskog vidljivom svetlu najsjajnija je zvezda na noćnom nebu. Nalazi se u sazvežđu Orion na udaljenosti od samo 725 svetlosnih godina od nas.
Očekuje se da će eksplodirati u narednih 100.000 godina, no niko ne zna kada tačno. Kada se to dogodi, njen sjaj bi na našem nebu trebalo nadmaši sjaj Meseca. Spada u pulsirajuće poluregularne promenljive zvezde jer je izložena složenim višestrukim ciklusima povećavanja i smanjenja svetlosti zbog promena u veličini i temperaturi. Pulsirajuće zvezde su vrsta promenljivih zvezda koje se nadimaju i skupljaju, što uzrokuje promene u njihovom sjaju.
Promene u stvarnom vremenu
Opadanje sjaja navelo je krajem 2019. Miguela Montargesa i njegov tim da Vrlo veliki teleskop (VLT) Evropske južne promatračnice (ESO) usmere prema ovoj zvezdi. Snimci iz decembra 2019. u poređenju s ranijim iz januara iste godine pokazali su da je površina Betelgeza znatno tamnija, posebno u južnim područjima. No astronomi nisu bili sigurni zašto je to tako.Tim je nastavio posmatrati zvezdu tokom njenog velikog zatamnjivanja, snimivši još dve fotografije u januaru 2020. i martu 2020. Do aprila 2020. zvezda se vratila na normalan sjaj.
„Konačno smo videli zvezdu čiji se izgled menjao u stvarnom vremenu na lestvici koja se merila u sedmicama”, rekao je Montarges iz Observatoire de Parisu Francuskoj.Naravno, kada se kaže u stvarnom vremenu, treba imati na umu da se promena na Betelgezu dogodila u 13. stoleću, jer je svetlosti za putovanje do nas trebalo 725 godina.Novoobjavljeni snimci jasno pokazuju kako se svetlina površine Betelgeza menjala s vremenom (slike dole).
Stvaranje zvezdane prašine
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature, tim je otkrio da je tajanstveno prigušivanje uzrokovano prašnjavim velom koji je zasenio zvezdu, a bio je rezultat pada temperature na zvezdanoj površini.Površina Betelgeza se redovno menja kako se divovski mehuri gasa kreću, skupljaju i bubre unutar zvezde. Tim zaključuje da je neko vreme pre velikog zatamnjenja zvezda izbacila ogroman mehur gasa koji se počeo udaljavati od nje. Kad se nedugo nakon toga deo površine ohladio, smanjenje temperature bilo je dovoljno da se gas kondenzuje u čvrstu prašinu.
„Neposredno smo se osvedočili u stvaranje takozvane zvezdane prašine”, objašnjava Montarges, čija studija pruža dokaze da se stvaranje prašine može dogoditi vrlo brzo i blizu površine zvezde. „Prašina izbačena iz hladnih evoluiranih zvezda, poput izbacivanja kojem smo upravo svedočili, mogla bi dalje postati gradivni materijal za stvaranje planeta nalik Zemlji i života na njima”, dodala je Emili Kanon iz KU Leuven, koja je takođe bila uključena u studiju.Naravno, budući da bi Betelgez trebalo da eksplodira u sledećih stotinak hiljada godina, od toga neće biti ništa.
Šta je to supernova?
Supernova je kataklizmična eksplozija zvezde u kojoj se oslobađa tolika energija da njen sjaj nadjačava sjaj ostatka galaksije.Naziv dolazi od latinske reči „nov”, jer se antičkim astronomima koji nisu imali teleskop činilo da su to nove zvezde, budući da ih pre eksplozija nisu mogli videti na nebu. Prvu je zabeležio grčki astronom Hiparh (190-120 g. p. n. e.). Supernove se od nova razlikuju po tome što prve eksplodiraju u celosti, a druge tek delimično. Nove, takođe, mogu eksplodirati više puta jer izbacuju tek delić svoje mase.
U eksplozijama nova energija se oslobađa kao elektromagnetsko zračenje, a mnogo veći deo oslobađa se u obliku kinetičke energije raznih čestica, kao što su neutrina.Supernova se događa kada masivna zvezda potroši svoje nuklearno gorivo. Njen unutrašnji pritisak oslabi, što dovodi do kolapsa i potom eksplozije.
Oblak prašine zaklanja svetlost na putu do Zemlje
Šta bi se dogodilo s nama kada bi Betelgez eksplodirao?
Posledice eksplozije Betelgeza ne bi trebalo da budu opasne za život na Zemlji jer se ta zvezda nalazi izvan zone smrti, koja se proteže na oko 50 svetlosnih godina oko supernove.Naime, količine opasnog zračenja koje će nastati u eksploziji na putu do Zemlje toliko će oslabiti da će ono predstavljati samo zanimljiv spektakl na nebu. Proređivnje se zbiva zato što gustoća emitovanog zračenja i čestica opada sa udaljenošću na drugu potenciju kako raste obim kugle O = 4r2π (grafika dole).
(Izvor Indeks)
