EKOSOFIJA

BEZMIRISNI UBICA LJUDI

Brod u plamenu

EPA

Kad bi svet sutra prestao da ispušta ugljen-dioksid, globalne temperature ne bi počele da se smanjuju još mnogo godina, zato što se gas zadržava u atmosferi. Ali smanjenjem metana najlakše je pokrenuti promenu globalne temperature u sledećih 10 godina.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida ključno je za okončanje klimatske krize. No, izveštaj Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama prvi je put naglasilo potrebu kontrole još podmuklijeg krivca – metana, nevidljivog gasa bez mirisa koji će u bliskoj budućnosti doneti 80 puta više toplotne energije od ugljen-dioksida. Prema Međuvladinom telu za klimatske promene (IPCC), koncentracija metana u atmosferi sada je veća nego u bilo koje vreme u poslednjih 800.000 godina.

S obzirom na to da se Zemlja brzo približava pragu porasta temperature od 1,5 stepena Celzijusa u odnosu na nivo pre pojave industrije, naučnici kažu da se ispuštanje metana mora brzo smanjiti. Čarls Koven, vodeći autor pomenutog izveštaja, rekao je da je to posledica neverovatne moći zagrevanja metana.Najbrži način za ublažavanje nekih klimatskih promena, koje se već događaju, kratkoročno je redukcija metana. Kad bismo smanjili emisije metana, neutralisali bismo jedan od izvora zagrevanja”, rekao je on za CNN. Kad bi svet sutra prestao da ispušta ugljen-dioksid, ističe Koven, globalne temperature ne bi počele da se smanjuju još mnogo godina, zato što se gas zadržava u atmosferi. Ali smanjenjem metana najlakše je pokrenuti promenu globalne temperature u sledećih 10 godina.

Globalne temperature su sada na 1,1 stepen Celzijusa iznad iznosa pre razvoja industrije, a već su učestali ekstremni požari, velike poplave, dugotrajne suše i smrtonosni toplotni talasi.

Metan, glavni sastojak prirodnog gasa koji koristimo za štednjake i zagrevanje domova, može se proizvesti u prirodi aktivnošću vulkana i razgradnjom biljnih tvari. No, mnogo veće količine ispuštaju se u atmosferu na odlagalištima otpada, gajenjem stoke i industrijom nafte i gasa. Prirodni gas smatran je gorivom prilagođavanja, koje će pomoći u tranziciji na obnovljivu energiju jer je delotvorniji od uglja i ispušta manje ugljen-dioksida. Za industriju je važno da prirodnog gasa ima u izobilju u celom svetu i da je jeftiniji za eksploataciju. Ali zagovornici su zanemarili opasnu pretnju – ovaj gas može iscuriti u atmosferu i uzrokovati znatno zagrevanje.

Naime, metan može iscuriti iz bušotina nafte i prirodnog gasa, cevovoda i opreme za preradu. Prema podacima američke Uprave za energetske informacije, SAD imaju hiljade aktivnih bušotina za prirodni gas, milione napuštenih naftnih i gasnih bušotina, oko tri miliona kilometara cevovoda prirodnog gasa i nekoliko rafinerija koje ga prerađuju. Prema izveštaju Fonda za zaštitu okoline, svaki treći Amerikanac živi u okrugu s naftnim i gasnim postrojenjima, što predstavlja opasnost za klimu i javno zdravlje.

Infracrveni snimak zagađenja

Donedavno je bilo teško pratiti lokacije i razmere curenja metana. Sada infracrvene kamere i napredni sateliti mogu proceniti emisiju metana širom sveta, dajući naučnicima i regulatorima uvid u ono što se ispušta na pojedinim mestima. Klimatolozi iz NASA i Nacionalne uprave za okeane i atmosferu ranije su rekli da će se pogubne promene u klimatskom sistemu samo pojačati ako ljudi ne prestanu koristiti goriva koja sagorevaju i ispuštaju gasove „staklene bašte” poput metana.Što se tiče ugljen-dioksida, oduvek smo znali za elektrane, dimnjake i slične stvari, ali do poslednjih godina kod metana nismo razumeli koliki je uticaj mali broj velikih izvora zaista imao. Nismo razumeli koliko su superemiteri važni za smanjenje emisija”, rekao je Robert Džekson, profesor nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Stanford.

Poslednja procena IPCC-ija ističe da naučnici sada bolje razumeju koliko metana oslobađaju ljudske aktivnosti poput poljoprivrede i industrije fosilnih goriva i koliko to pridonosi klimatskoj krizi. Širom sveta fosilna goriva, poljoprivreda i rudarstvo vrtoglavo povećavaju emisije metana. Proizvodnja i izvori razlikuju se po područjima. U Severnoj Americi većina (14 posto ukupnih emisija metana) dolazi od proizvodnje nafte i gasa, a sledi stoka sa 10 odsto. U Kini je eksploatacija uglja najveći pokretač emisije metana, pridonoseći ukupnoj emisiji sa 24 posto. Iako je poljoprivreda glavni izvor metana, Džekson smatra da je pitanje emisije iz poljoprivrede i proizvodnje hrane teže rešiti.

„Postoje samo određene stvari koje možemo učiniti sa stokom. Ili zatražiti od ljudi da prestanu jesti govedinu ili pokušati koristiti dodatke stočnoj hrani za promenu mikroba u crevnoj hemiji. Ali to nije lako učiniti za milijarde goveda širom sveta”, istakao je on. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da industrija nafte i gasa u cijelom svetu može smanjiti metan za 75 odsto korišćenjem već dostupne tehnologije. Takođe se procenjuje da bi se 40 posto moglo smanjiti bez dodatnih troškova, budući da bi se zadržani prirodni gas mogao prodati.

Globalne temperature su sada na 1,1 stepen Celzijusa iznad iznosa pre razvoja industrije, a već su učestali ekstremni požari, velike poplave, dugotrajne suše i smrtonosni toplotni talasi. Izveštaj IPCC-ija jasno daje do znanja da je zaustavljanje ispuštanja metana ključno za usporavanje zagrevanja. Naučnici kažu da svetski lideri moraju odmah delovati u rešavanju svih emisija gasova „staklene bašte”, a ne samo ugljen-dioksida.

(Izvor In deks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar