Ključno je obuzdati klimatske promene, inače ćemo imati sve veće nedaće na našoj planeti, upozoravaju naučnici.
Proizvodnja hrane na našoj planeti je upitna i zabrinjava. Gotovo trećina useva i pašnjaka u svetu biće neprikladna za proizvodnju hrane do kraja ovog stoleća ako se učinak gasova staklene bašte koji zagrevaju Zemljinu površinu i donje slojeva atmosfere selektivnim propuštanjem zračenja oštro ne suzbije, jedan je od zaključaka Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene (IPCC).Sve manje kvalitetnih useva za proizvodnju hrane i pomor stoke zbog posledica ekstremnih vrućina samo su neki od katastrofalnih scenarija koji bi do 2050. mogli ugroziti prehrambeni sistem, s obzirom na zagrevanje planete na kojoj živiimo. Takav bi scenario rezultirao višim cenama i u opasnost od gladi doveo bi dodatnih 80 miliona stanovnika.
Posebno se upozorava na proizvodnju hrane i opskrbu stanovništva hranom u relativno skoroj budućnosti. Globalna proizvodnja hrane i dalje je u porastu, ali ne raste tako brzo kao u prošlosti.
Ako nešto ne preduzmemo, budućnost nam izgleda mračno, rekla je Rejčel Bezner Ker, glavna autorka izveštaja IPCC-a i naučnica koja se bavi globalnim razvojem na Univerzitetu Kornel (SAD). I upozorava da „nijedno područje u svetu neće biti pošteđeno”.Naučnici kažu da bi se najgori učinci klimatskih promena mogli početi primećivati čim globalna temperatura poraste za više od 1,5 Celzijusovih stepeni u odnosu na predindustrijsko razdoblje.Budući da se Zemlja već globalno zagrejala za 1,1 stepen, predviđaju da bi planeta na kojoj živimo mogla dostićii prag od 1,5 u roku od dve decenije.
Nedavno objavljen izveštaj bavi se brojnim poleedicama klimatskih promena, od većih gradova u kojima se neće moći živeti do ugroženih ekonomija. Posebno upozorava na proizvodnju hrane i opskrbu stanovništva hranom u relativno skoroj budućnosti. Globalna proizvodnja hrane i dalje je u porastu, ali ne raste tako brzo kao u prošlosti. U minulih 60 godina klimatske promene već su obuzdale rast proizvodnje za oko 21 posto, stoji u izveštaju, a istovremeno potražnja za više hrane raste proporcionalno povećanju broja stanovnika.Obilne kiše, visoke temperature, lošije tlo, porast broja štetočina, poput skakavaca, i manji broj korisnih oprašivača (pčele) uticaće na smanjenje zaliha žitarica. Očekuje se da će, uz svaki stepen zagrevanja prinosi kukuruza, pirinča i pšenice pasti za 10 do 25 odsto.
Do 2100. farme bi se mogle suočiti s nedostatkom radne snage. Ako se ne obuzdaju klimatske promene u nekim područjima će radnici nedostajati, čak, 250 dana godišnje.Tropske i suptropske zemlje bi do 2100. godine mogle biti suočene s gubitkom do 22 milijarde dolara godišnje u mlečnoj industriji i oko 38 milijardi dolara u proizvodnje govedine jer će toplotni stres prorediti stada.Pritom bi najviše stradala vruća i vlažna područja – Sahel (granična zona u Africi između Sahare na severu i plodnijeg Sudana na jugu). amazonski basen i jugoistočna Azija. „S obzirom na to da živim na Filipinima, vidim da tropski cikloni, poplave i suše rezultiraju ozbiljnim nedostatkom kvalitetne hrane na stolu, rekao je Rodel Lasko, jedan od autora”. On ističe da su „najviše pogođeni najsiromašniji sektori društva”.
Uticaj globalnog otopljenja nije ograničen samo na kopnene delove. Toplotni talasi u obalskim područjima, zakiseljavanje okeana, slana voda koja prodire u slatkovodne oblasti i štetno cvetanje algi uzimaju danak i uništavaju ribu i ostale stanovnike podmorja.Na konzumaciju ribe u svetu trenutno otpada oko 17 posto globalne potrošnje mesa i predviđa se njen porast. No globalni ribolovni prinosi pali su za 4,1 odsto zbog klimatskih promena između 1930. i 2010. godine. Neka područja, poput Severnog mora i oko Pirinejskog poluostrva beleže gubitke i do 35 posto, a stručnjaci očekuju nastavak tog trenda s obzirom na globalni porast temperatura.
S obzirom na smanjenje proizvodnje hrane, ishrana stanovništva globalno će postati veći problem. „Kada upozoravamo vlade na ugroženost useva, one nas obično upućuju na tehnike zelene revolucije korišćenja đubriva, mašina i velikih monokultura, koje mogu povećati proizvodnju”, kaže Olivije de Šater, kopredsedavajući Međunarodnog panela stručnjaka za održive prehrambene sisteme, koji nije suđelovao u izradi izveštaja. Ističe da „to očigledno nije put napretka”.U izvešštaju se ističe da bi se mogle primeniti poljoprivredne metode koje koegzistiraju s prirodom, što bi povećalo proizvodnju hrane.Kao primjer se navodi agrošumarstvo – praksa sadnje useva između drveća ili u zajedničkim društvenim vrtovima.
Pozitivnu razliku učinilo bi smanjeno konzumiranje mesnih i mlečnih proizvoda.No ključno je obuzdati klimatske promene, slažu se stručnjaci IPCC-a. „Nastavi li naša planeta da se zagreava iznad dva Celzijusova stepena, kompromis će biti bolniji”, upozorava Rodel Lasko.
(Izvor Zimo)
