ARGUSOV POGLED

BIL GEJTS I KORONAVIRUS

Ilustracija (ted.com)

Ne postoji nijedna oblast pandemije koronavirusa u kojoj nema tragova Bila Gejtsa. Vreme će pokazati da li je to razlog za optimizam, ili pak za zabrinutost.

Vilijam Engdal

 Verovatno niko nije bio aktivniji u promociji i finansiranju istraživanja vakcina za koronavirus od Bila Gejtsa i Fondacije Bil i Melinda Gejts. Od sponzorisanja simulacije globalne pandemije koronavirusa svega par nedelja pre nego što je saopšteno da je došlo do zaraze u Vuhanu, do finansiranja brojnih korporativnih poduhvata za razvoj nove vakcine za novi virus, Gejts je uvek bio tu. Šta to zapravo znači?

Moramo priznati da je Bil Gejts u najmanju ruku nadaren proročkim sposobnostima. Godinama je tvrdio da će doći do globalne smrtonosne pandemije i da nismo spremni za nju. Dana 18. marta 2015. godine, Gejts je na TED-u (prestižna američka medijska organizacija za tematske javne nastupe koji se emituju preko interneta), u Vankuveru, održao govor o epidemijama.

Tog dana je na svom blogu napisao: „Upravo sam održao kratak govor o temi o kojoj u poslednje vreme dosta učim – o epidemijama. Epidemija ebole u Zapadnoj Africi je tragedija – dok pišem ovo, preko 10.000 ljudi je umrlo.” Gejts je potom dodao: „Koliko god da je ova epidemija teška, ona sledeća mogla bi da bude još mnogo gora. Svet jednostavno nije spreman da izađe na kraj sa bolešću – na primer, nekim visokozaraznim gripom – koju bi dobio veliki broj ljudi veoma brzo. Od svega što bi moglo da dovede do stradanja najmanje 10 miliona ljudi, ubedljivo najizvesnija je epidemija”.

Po scenariju Događaja 201, bolest je potekla sa farme svinja u Brazilu, šireći se kroz regione sa niskim prihodima, eksplodirajući na kraju u epidemiju. Bolest je vazdušnim saobraćajem preneta u Portugal, SAD, Kinu i drugde, do tačke u kojoj više nije moguće kontrolisati je.

Te iste 2015, Bil Gejts je napisao članak za New England Journal of Medicine pod naslovom „Sledeća epidemija: lekcije ebole”. U njemu je govorio o specijalnoj klasi lekova koji „podrazumevaju davanje pacijentima niza posebnih RNK konstrukata koji bi im omogućili proizvodnju specifičnih proteina (uključujući antitela) ”. Iako je ovo veoma nova oblast, ona je obećavajuća jer postoji mogućnost da bi bezbedna terapija mogla da bude razvijena i uvedena u masovnu proizvodnju prilično brzo. Napredna istraživanja i progres kompanija poput „Moderne” i „Kjurvaka” bi na kraju mogli ovaj pristup da pretvore u ključ za zaustavljanje epidemija. „Moderna” i „Kjurvak” dobijaju finansijska sredstva Gejts fondacije i nalaze se na čelu trke za razvoj vakcine protiv COVID-19, bazirane na mRNK.

Od CEPI do „Događaja 201”
Globalna pandemija virusa je nešto za šta su se Gejts i njegova dobro opskrbljena fondacija godinama pripremali. Godine 2017, tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Gejts je inicirao nešto što se zove CEPI – Koaliciju za inovacije epidemijske pripremljenosti (Coalition for Epidemic Preparedness Innovations) – i to zajedno sa vladama Norveške, Indije, Japana i Nemačke, sa sve „Velkam trastom” iz Ujedinjenog Kraljevstva (Wellcome Trust – farmaceutska istraživačka fondacija koju je 1936. osnovao ser Henri Velkam). Proklamovani cilj ovog tela je „ubrzanje razvoja vakcina koje će nam trebati kako bismo obuzdali buduće epidemije”. Tada je istakao i da je „jedna obećavajuća oblast istraživanja razvoja vakcina to što se koriste prodori genomike (nauka koja izučava strukturu i organizaciju genoma, tj. skupova gena koje sadrži jedna haploidna ćelija) kako bi se mapirali DNK i RNK patogena i tako napravile vakcine”. Vratićemo se na to.

Do 2019. godine, Bil Gejts i Fondacija su punom parom pravili pandemijske scenarije. Napravljen je i „Netfliks” video sa jezivim vizuelnim scenariom. Taj video, inače deo serijala „Iksplejnd” (Explained), prikazuje tzv. „vlažnu pijacu” (wet market – termin koji označava pijace živih ili sveže ubijenih životinja najrazličitijih vrsta) u Kini, na kojoj se gomilaju mrtve i žive životinje, odakle nastaje visoko smrtonosni virus koji se globalno širi. Gejts, u ulozi eksperta u ovom video materijalu, upozorava: „Ako možete da zamislite bilo šta što bi moglo da se pojavi i ubije milione ljudi, pandemija je naš najveći rizik”. Rekao je da ukoliko se ništa ne učini za postizanje bolje pripremljenosti protiv pandemija, doći će trenutak u kojem će se svet osvrnuti i zažaliti što nije više investirao u potencijalne vakcine. Bilo je to nedeljama pre nego što je svet čuo za šišmiše i pijacu morskih plodova u kineskom Vuhanu.

Oktobra 2019. godine, Gejts fondacija se udružila sa Svetskim ekonomskim forumom i Centrom za bezbednost zdravlja Džon Hopkins kako bi simulirali ono što su nazvali „fiktivnim” scenariom, u čemu su učestvovale neke od vodećih svetskih figura iz oblasti javnog zdravlja. To je nazvano „Događaj 201”. Kako se opisuje na njihovom vebsajtu, „Događaj 201” je simulirao „izbijanje zaraze novog zoonotičnog (koji se prenosi sa životinje na čoveka) koronavirusa, prenetog sa šišmiša na svinje, pa na ljude, nakon čega postaje efikasno prenosiv sa čoveka na čoveka, izazivajući ozbiljnu pandemiju. Patogen i bolest koju izaziva su uglavnom modelirani po uzoru na SARS, ali su zarazniji jer deo inficiranih ljudi može imati blage simptome” (zbog čega postoji opasnost da nesvesno širi zarazu).

Erik Toner, direktor projekta „Događaj 201

(Nick Klein/Center for Health Security)

Po scenariju „Događaja 201”, bolest je potekla sa farme svinja u Brazilu, šireći se kroz regione sa niskim prihodima, eksplodirajući na kraju u epidemiju. Bolest je vazdušnim saobraćajem preneta u Portugal, SAD, Kinu i drugde, do tačke u kojoj više nije moguće kontrolisati je. Scenario polazi od toga da u prvoj godini ne postoji vakcina. „Kako je čitava ljudska populacija podložna zarazi, tokom prvih meseci pandemije, kumulativni broj slučajeva raste eksponencijalno, duplirajući se svake nedelje”. Scenario se potom završava nakon 18 meseci, tokom kojih je fiktivni koronavirus usmrtio 65 miliona ljudi.

„Pandemija usporava usled opadajućeg broja podložnih ljudi. Pandemija će se nastaviti u određenoj meri dok se ne pronađe efektivna vakcina, ili 80-90 odsto svetske populacije ne bude izloženo patogenu”.

Koliko god proročki bio fiktivni oktobarski scenario „Događaja 201” Gejtsa i Džona Hopkinsa, lista panelista koji su bili pozvani da učestvuju u zamišljenom globalnom odgovoru je podjednako interesantna. Među izabranim „igračima” – kako su ih nazvali – bio je Džordž Fu Gao. Profesor Gao je direktor kineskog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju od 2017. godine. Njegova specijalizacija uključuje istraživanje „transmisije virusa između različitih vrsta (smena domaćina)… Takođe ga interesuje ekologija virusa, naročito odnos virusa influence i migratornih ptica ili pijaca živine, te ekologija virusa koji potiču od šišmiša i molekularna biologija”. Ekologija virusa koji potiču od šišmiša…

Radikalno nova vakcinacija
Profesoru Gau se, između ostalih, na panelu pridružila i bivša zamenica direktora CIA iz vremena Obamine administracije, Avril Hejns. Takođe je službovala i kao pomoćnik predsednika Obame i kao glavni zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost. Još jedan od igrača na Gejtsovom događaju bio je kontraadmiral Stiven Si Red, direktor Kancelarije za pripremljenost i reagovanje javnog zdravstva pri Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC – Center for Disease Control and Prevention). Isti taj CDC je u srži velikog skandala izazvanog neposedovanjem adekvatnih funkcionalnih testova za detekciju slučajeva COVID-19 u SAD. Njihova pripremljenost je sve samo ne pohvalna.

Na čelu grupe bio je Adrijan Tomas, potpredsednik skandalima ispogađane kompanije „Džonson i Džonson” – gigantske medicinsko-farmaceutske korporacije. Tomas je odgovorno lice za pripremljenost na pandemije pri DŽ. i DŽ, uključujući razvoj vakcina za ebolu, denga groznicu, sidu itd. Bio je tu i Martin Knačel, direktor odseka za menadžment kriza, vanrednih slučajeva i poslovnog kontinuiteta pri aviokompaniji „Lufthanza”. „Lufthanza” je bila jedna od vodećih aviokompanija koje su drastično smanjile letove tokom pandemije COVID -19.

Novac Gejts fondacije gura razvoj vakcina na svim frontovima. Kompanija Inovio Pharmaceuticals iz Pensilvanije dobila je devet miliona dolara od Gejtsovog CEPI-ja, kako bi razvila vakcinu INO-4800, koja će biti testirana na ljudima tokom aprila, što je sumnjivo kratak rok. Pored toga, Gejts fondacija je ovoj kompaniji upravo dala dodatnih pet miliona dolara za razvoj pratećeg pametnog uređaja za potkožno dopremanje nove vakcine. Povrh svega toga, novac Gejts fondacije putem CEPI-ja finansira razvoj radikalno novog metoda vakcinacije, poznatog kao mesindžer RNK ili mRNK (messengerRNA/mRNA).

Oni finansiraju biotehnološku kompaniju iz Kembridža u Masačusetsu „Moderna” (Moderna Inc.) povodom razvoja vakcine protiv novog vuhanskog koronavirusa, sada poznatog pod nazivom SARS-CoV-2. Drugi partner „Moderne” je američki Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti (NIAID), inače deo sistema nacionalnih instituta zdravlja (NIH). Direktor NIAID-a je doktor Entoni Fauči – glavna osoba Trampove administracije za reagovanje na krizu izazvanu virusom. Ono što je primetno povodom Fauči-Gejts-Moderna vakcine za koronavirus – mRNA-1273 – jeste to što se pojavila za svega par nedelja, a ne godina, pa je 24. februara stigla direktno u Faučijev NIH radi testiranja na ljudskim zamorčićima, a ne laboratorijskim pacovima kao što je uobičajeno. Glavni medicinski savetnik „Moderne”, Tol Zeks, izjavio je: „Ne verujem da je uspešno korišćenje ovoga na životinjskom modelu pravi način da se izvede”.

Još jedno upečatljivo priznanje „Moderne” nalazi se na njenom vebsajtu, u rubrici o pravnoj odgovornosti: „Obratiti naročitu pažnju na sledeće – ovi rizici, neizvesnosti i drugi faktori uključuju… činjenicu da nikada pre nije postojao komercijalni proizvod koji primenjuje mRNK tehnologiju odobren za upotrebu”. Drugim rečima, radi se o proizvodu koji je potpuno neproveren po pitanju zdravlja i bezbednosti ljudskih bića.

Još jedna biotehnološka kompanija koja radi sa neproverenom tehnologijom mRNK u cilju razvoja vakcine za COVID -19 je nemačka kompanija „Kjurvak” (CureVac). „Kjurvak” od 2015. dobija novac Gejts fondacije kako bi razvila sopstvenu mRNK tehnologiju. Tokom januara, Gejtsov CEPI je dodelio preko osam miliona dolara za razvoj mRNK vakcine protiv novog koronavirusa.

Članovi CEPI-ja (dsw.org)

Dodajmo tome činjenicu da Gejts fondacija i sa njom povezani entiteti poput CEPI-ja predstavljaju najveće finansijere javno-privatnog subjekta poznatog kao Svetska zdravstvena organizacija, i to da je njen trenutni direktor – Tedros Adhanom – inače prvi direktor SZO koji nije medicinski doktor, godinama radio na istraživanju side sa Gejts fondacijom u vreme kada je bio ministar u Etiopiji, pa će nam biti jasno da praktično ne postoji nijedna oblast trenutne pandemije koronavirusa u kojoj se tragovi sveprisutnog Gejtsa ne mogu naći. Da li je to za dobrobit čovečanstva ili razlog za zabrinutost, vreme će pokazati.

(Izvor Novi Standard)

Naslovna fotografija: ted.com

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar