МЕЂУ ИЗМЕЂУ

БИЉКА КОЈА УПИЈА ОТРОВЕ

Дуњарица (RHS)

Жбунасти варијетет полегле дуњарице најбоље је засадити поред прометних саобраћајница, а постоје и биљке које доприносе да се зграде брже хладе или штите од поплаве.

Грмолика полегла дуњарица, длакавих листова је супербиљка која може упити отровне материје настале од издувних гасова аутомобила на прометним путевима, тврде стручњаци за хортикултуру. Научници Краљевског друштва за хортикултуру проучавали су ефикасност живе ограде у циљу смањења загађења ваздуха, упоређујући различите врсте грмља, укључујући и дуњарицу, глог и западни црвени кедар. Ова студија је била део пројекта којим се изналазе решења за разне проблеме животне средине, као што су загађење, поплаве и топлотни таласи, како би се нагласила корист зелених површина у градовима.

На путевима са густим саобраћајем, густи длакави листови Cotoneaster franchetii били су најмање 20 одсто ефикаснији у отклањању загађења у поређењу са другим грмљем, наводе истраживачи, мада ова разлика није уочена на мање прометним улицама. Руководилац истраживања др Тијана Блануша наводи да је: „На главним градским саобраћајницама утврђено да су врсте са сложенијим, гушћим крошњама и грубим и длакавим листовима, попут дуњарице, најефикасније. „Утврдили смо да ће за само седам дана добро негована густа жива ограда дуњарице висине један метар пречистити исту количину загађења које аутомобил емитује прелазећи раздаљину од 800 километара, додаје Блануша.


Тијана Блануша (Wikipedia)

Дуњарица би била идеална за садњу дуж прометних путева и дуж највећих жаришта загађења, док би се у другим областима, како би се одржала разноврсност, препоручује комбинација више биљних врста. Иако је анкета коју је спровело Краљевско друштво за хортикултуру међу 2.056 испитаника утврђено да је трећина погођена загађењем ваздуха, само шест одсто је спремно да предузме неке кораке и да у својој околини помогне да се ублажи загађење. Од испитаника које је анкетирала агенција „ЈуГов, 86 одсто људи је рекло да им је стало до еколошких питања, док је 78 одсто забринуто због климатских промена, па се зато Краљевско друштво за хортикултуру нада да ће искористити тај интерес да подстакне људе да се укључе и у својим двориштима и баштама засаде ове биљке.

Професор Алистер Грифит, директор научних истраживања и колекција Краљевског друштва наглашава да стално идентификују нове супербиљке које поседују јединствене квалитете које у комбинацији са другим биљним културама подижу квалитет ваздуха, али и пружају преко потребна станишта за дивље животиње. „Открили смо, на пример, да зидни покривач од бршљана помаже у хлађењу зграда, а глог и дивља калина помажу у ублажавању последица интензивних летњих падавина и спречавању локалних поплава. Уколико би ове врсте садили у баштама и на зеленим површинама где су еколошки проблеми најзаступљенији, могли бисмо направити велику разлику у борби против климатских промена. напомиње Грифит.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар