MEĐU IZMEĐU

BLIŽE ČITANJU MISLI

Uf, šta li sam pomislila! (Vikipedija)

Uf, šta li sam pomislila! (Vikipedija)

Naučnici na Univerzitetu Karnegi Meloun (SAD) na korak su bliže da postanu „čitači misli”, posle otkrića pojedinih složenih moždanih obrazaca koji nastaju u toku stvaranja rečenica. Postupak je već dostigao 87 odsto tačnosti na temelju svojevrsne abecede od 42 pojma koji su pokrivali veličinu, lokaciju, boje, delovanja i druge činioce složene misli, navodi magazi „Sajens alert”.

Složenije misli prepoznaju se pomoću
signala nastalog snimanjem funkcionalnom
magnetnom rezonancom (fMRI).

Naravno, i dalje ne mogu tačno da kažu šta neko doista misli, ali su u stanju da odgonetnu vrstu misli na osnovu skeniranja mozga. Razlog je jednostavan: različiti delovi mozga pokrivaju različite vrste misli, pa se jedni nervi uključe kada pomislite na sijalicu, a drugi kada se zapitate koje je ona boje.

Složenije misli se prepoznaju pomoću signala nastalog snimanjem funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI). U tom poslu su koristili posebno prilagođene algoritme da analiziraju snimke i odrede koje vrste misli pokreću određene moždane obrasce. Zatim su od algoritma tražili da predvidi misli za novi obrazac, što u mnogome podseća na to kada se veštačkoj inteligenciji pokaže stotinu slika psa da ih upamti, a potom se pita da li nova isto prikazuje.

U ovom slučaju algoritam je najpre dobio 239 rečenica i sedmoro dobrovoljaca, nakon čega je trebalo da dekodira 204 misli s različitim verzijama programa koje su svaki put izostavljale drugu rečenicu. Jedna od rečenica bila je „Svedok je viknuo za vreme suđenja”, u kojoj se nalaze i subjekt misli, i okruženje, i nešto što je on uradio.

Upravo ovaj pristup omogućio je da se prvi put razumeju misli koje sadrže nekoliko pojmova, a takva je većina ljudskih. Sledeći korak je, po svemu sudeći, dekodiranje teme o kojoj se razmišlja, poput geologije ili fudbala.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar