ZOV BUDUĆNOSTI

BUM VEŠTAČKOG RAZUMA?

Pixabay

Pixabay

Od veštačke inteligencije u 2023. možemo očekivati fascinantna ostvarenja, ali ne i izjednačavanje računara s ljudima u opštim kognitivnim sposobnostima; još ćemo pričekati na superinteligentnog robota u svemu jednakog ili superiornijeg od čoveka.

Razvoj veštačke inteligencije (AI) ostvario je u 2022. godini golem napredak koji je istovremeno izazvao i oduševljenje i zabrinutost. Oduševljenje, jer su sistemi veštačke inteligencije, kao što su generatori slika DALL-E i Stable Diffusion, generatori videa kao što su Stable Diffusion Videos, Deforum Stable Diffusion i Make-A-Video (video dole) i naročito generatori teksta kao što su LaMDA, ChatGPT, Godel, Sparrow i Galactica demonstrirali zapanjujuće sposobnosti kakve je malo ko očekivao. Zabrinutost, zato što se pojavio strah da bi još naprednija veštačka inteligencija i automatizacija koje će se pojaviti u narednih nekoliko godina mnogim ljudima mogle oduzeti brojne poslove, osobito onima koji se neće prilagoditi i naučiti kako da je koriste.

Jedan od problema je to što su se neki sistemi počeli koristiti za stvaranje štetnih sadržaja poput lažnih vesti ili neprimjerenih slika, uključujući pornografske. Postoji, takođe, zabrinutost da će AI svoje sadržaje kreirati na temelju proučavanja ogromne količine ljudskih kreacija poput umetničkih dela ne poštujući autorska prava. Primerice, modeli koji stvaraju umetnost poput Stable Diffusion-a, pokrenuli su razvoj novih aplikacija s fascinantnim kreativnim mogućnostima, uključujući čak i naučne primene i nastajanje potpuno novih poslovnih modela. S druge strane, umetnici se bune da oni izravno profitiraju na njihovom radu. Konačno, postoji strah da bi veštačka inteligencija u skoroj budućnosti mogla dostići i preteći ljude, postati svesna i oteti se kontroli. Pogledajte video Stable Diffusion-a https://www.youtube.com/watch?v=_NfEC6wWhqI

Malo jasnih odgovora

Nameće se pitanje što se može očekivati u 2023? Hoće li uvođenje novih propisa pratiti razvoj veštačke inteligencije i obuzdati ono najgore što bi ona mogla doneti? Hoće li se pojaviti novi oblici i uzdrmati industrije za koje se nekada smatralo da su sigurne od automatizacije? Hoće li ona postati zamena za ljude ili koristan alat za one koji će pratiti trendove i učiti da je koriste?

(Pixabay)

Za trenutno najpoznatiju generator teksta ChatGPT, koji se temelji na modelu GPT-3.5, odgovor je otprilike sledeći:GPT-4 (Generative Pre-trained Transformer 4) je najsavremeniji AI model za obradu jezika koji razvija OpenAI. Ima potencijal pomoći ljudima ili poboljšati njihov rad u različitim zadacima koji uključuju jezičku obradu, kao što je sažimanje, prevod, generisanje sadržaja i više. Važno je napomenuti da GPT-4 nije namenjen da zameni ljude, već da im pomogne u zadacima koji uključuju obradu prirodnog jezika i kreiranje sadržaja na temelju proučenih, postojećih sadržaja. Verovatno je da će se GPT-4 donekle koristiti u raznim industrijama, uključujući novinarstvo, marketing, službu za korisnike itd. Međutim, teško je tačno predvideti kako će se GPT-4 koristiti u budućnosti, jer je to nova tehnologija koja se još razvija i istražuje.” Da li je ovo istina ili je kompanija OpenAI programirala i uvežbala ChatGPT da otklanja ljudski strah od AI, pokazaće vreme i praksa.

Šta u 2023. možemo očekivati od veštačke inteligencije utemeljene na obradi i stvaranju teksta, ponajbolje ilustruju projekcije razvoja ChatGPT-a koji se krajem 2022. našao u fokusu kao najveće iznenađenje na tehnološkoj sceni. On radi na temelju programa GPT-3,5 a dovršavanje izmena GPT-4 očekuje se kroz nekoliko meseci. Među poslovima koje bi GPT-4 mogao dobro obavljati navode se i advokatski. Za ilustraciju, GPT-3,5 je pokazao neočekivano dobar uspeh u rešavanju pravosudnog ispita poznatog kao Bar koji je u SAD za advokate uslov za dobijanje profesionalne dozvole. Polaganjem tog ispita oni se primaju u advokatsku komoru.

Naučnici su, stoga, nedavno sproveli studiju u kojoj su GPT-3,5 testirali na ovim pitanjima. Pokazalo se da on još nije sposoban da ga položi, ali je vrlo blizu. U studiji objavljenoj u Arxiv-u autori ističu da kandidati, da bi mogli pristupiti ispitu, moraju nakon srednje škole završiti još najmanje sedam godina obrazovanja, uključujući tri godine na akreditovanom pravnom fakultetu.Osim toga, većina polaznika provodi sedmice ili mesece u daljim pripremama za ispit. Uprkos znatnim ulaganjima vremena i kapitala, otprilike jedan od pet polaznika ima rezultat ispod potrebnog za polaganje ispita iz prvog pokušaja”, ističu autori u uvodu.

Pomenuti nalazi pokazali su da je GPT-3,5 najuspešniji bio u ispitima koji su tražili da rangira ponuđene odgovore. Bez ikakvog finog podešavanja on trenutno postiže prolaznost u dve kategorije advokatskog ispita i jednaku stopu sa ispitanicima u jednoj kategoriji”, naglašavaju autori. Budući da bi GPT-4 trebalo da bude moćniji i bolje uvežban, uvjereni su da će bez problema proći taj test. U čemu će GPT-4 biti napredniji od starijih modela?

Kompanija OpenAI za sada ne izlazi s detaljima unapređenja koja će sadržati GPT-4 u odnosu na ranije modele. Nameće se pitanje: u čemu će sve biti napredniji? Sigurno je da će biti moćniji od prethodnih verzija u sposobnosti obrade i generisanja prirodnog jezika. I to zbog brojnih činilaca, kao što je povećanje broja parametara, što bi mu omogućilo tačnije prepoznavanje uzoraka u podacima. Tome bi, takođe, mogla pridoneti poboljšanja u metodama obuke. Konačno, trebalo bi mu omogućiti slobodan pristup većem broju podataka preko interneta koji GPT za sada nema. On trenutno može pružiti samo informacije na kojima je obučen, a temelje se na fiksnom skupu podataka prikupljenih do 2021. godine.

U tehnološkim krugovima nagađa se da Majkrosoft”, koji je uložio veliki novac u OpenAI, planira verziju veb pretraživača Bing koji će koristiti ChatGPT za odgovaranje na upite pretraživanja. To bi se, navodno, dogodilo pre kraja marta u nastojanju da ga učini konkurentnijim Guglu”. S druge strane, nema dvojbe da i Gugl” ima skrivenog asa u rukavu. Za očekivati je da će 2023. biti novih bacanja rukavica u lice.

(Youtube)

Šta znači to što će GPT-4 imati znatno više parametara? Od 2018. godine, kada je objavljen GPT-1, OpenAI je sledio strategiju što veće, to bolje”. U skladu s tim GPT-1 imao je 117 miliona parametara, GPT-2 oko 1,2 milijarde, a GPT-3, čak, 175 milijardi. Šta ti parametri znače u kontekstu veštačke inteligencije i mašinskog učenja? Parametri su vrednosti koje kontrolišu ponašanje. AI model je skup algoritama dizajniranih za izvođenje određenih zadataka, kao što je prepoznavanje uzoraka u podacima ili stvaranje predviđanja, a parametri su vrednosti koje su postavljene pre tog uvežbavanja i koriste se za kontrolu ponašanja modela tokom uvežbavanja i zaključivanja. Moglo bi se reći da su parametri koeficijenti modela, koje on odabire u toku procesa učenja.

To znači da algoritam, dok uči, optimizuje koeficijente prema zadatoj strategiji i vraća niz parametara koji minimizuju pogrešku. Postoji mnogo različitih vrsta parametara koji se mogu koristiti u modelu veštačke inteligencije, a specifični parametri i njihove vrednosti zavisiće od specifičnog zadatka za koji je model dizajniran i vrste modela koji se koristi. Neki primeri parametara koji se mogu koristiti u modelu veštačke inteligencije uključuju brzinu učenja (kontroliše koliko brzo model uči iz podataka o obuci), broj slojeva u modelu i broj računarslih neurona u svakom sloju. Prilagođavanje vrednosti parametara u AI modelu može imati značajan uticaj na njegovo izveđenje, a pronalaženje optimalnih vrednosti često je važan deo obuke i finog podešavanja.

Hoće li se GPT-4 u 2023. izjednačiti s ljudskim mozgom? U intervjuu za časopis „Vajerd iz avgusta 2021, Endru Feldman, osnivač i izvršni direktor Cerebrasa, kompanije koja je partner OpenAI-ja za obučavanje GPT modela, rekao je da bi GPT-4 mogao imati oko 100 hiljada milijardi parametara, što bi značilo da će biti stotinak puta moćniji od GPT-3, ali i da će se po broju parametara približiti broju neuronskih veza u ljudskom mozgu. Naime, procenjuje se da ljudski mozak ima oko 100 milijardi neurona a oko 100 hiljada milijardi veza s drugim neuronima preko sinapsi. To zvuči vrlo uzbudljivo, međutim neki stručnjaci ističu da nije sve u veličini.

Primerice, glavni urednik UX Planeta Nik Babič ističe da veličina modela u praksi nije neposredno povezana s kvalitetom ishoda koji on stvara. Broj parametara samo je jedan faktor koji utiče na performanse veštačke inteligencije. Već sada postoje mnogo veći modeli nego što je GPT-3, no oni nisu najbolji u smislu performansi. Trenutno najveći model Megaton-Turing NLG, koji su razvili „Envidija i Majkrosoft”, ima više od 500 milijardi parametara. Uprkos tome, on nije najbolji u pogledu performansi; neki manji modeli su bolji. Osim toga, što je veći model, to je skuplje njegovo fino podešavanje. GPT-3 je bio prilično zahtevan i skup za obuku. Ako se broj parametara modela poveća za 100 puta, to će biti izuzetno skupo u smislu računarske snage i količine podataka potrebnih za obuku modela.

Drugim rečima, mala je verovatnoća da će GPT-4 uistinu imati 100 hiljada milijardi parametara kako neki najavljuju, jer samo povećanje broja parametara neće izazvati drastično poboljšanje njegovih performansi, ako se podaci potrebni za obuku takođe ne povećaju proporcionalno. A treniranje modela je vrlo skupo. Sve navedeno ukazuje da će OpenAI verovatno početi izbegavati pristup veće je bolje” i fokusirati se više na kvalitet modela za tačno određene namene. Drugim rečima, GPT-4 verovatno neće biti znatno veći po broju parametara od modela GPT-3.

Stručnjaci predviđaju da bi se fokus kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju mogao pomaćo ka drugim aspektima koji utiču na performanse modela, kao što su specijalizacije, treniranje i unapređenje algoritama. Primerice, GPT-4 bi, pored ostalog, mogao postati prvi veliki model u kojem neće svi neuroni u svakom trenutku biti aktivni. U tom smislu novi bi modeli mogli biti sličniji ljudskom mozgu u kojem se za različite funkcije aktiviraju različiti specijalizirani delovi.

Razmišljaju li chatbot-ovi kao ljudi? Činjenica da veštačka inteligencija u nekim zadacima postaje bolja od ljudi i da se svojim neurnskim mrežama i brojem računarskih operacija približava ljudskom mozgu navela je brojne laike, ali i stručnjake, da poveruju da su chatbot-ovi postali sposobni misliti, učiti i osećati slično kao ljudi i da bi možda uskoro mogli postati čak i svesni. U junu 2022. Guglov” računarski inženjer Blejk Lemoin objavio je da je LaMDA, na kojoj je i sam radio, svesna i da ima osećaje poput ljudskog bića. Kolege u kompaniji i većina stručnjaka za veštačku inteligenciju nisu se složili s time i objava je završila kao jedna crtica u ovoj industriji.

Zanimljivo je da sam ChatGPT u svojem modelu ima sledeću informaciju:Ne, chatbot-ovi ne razmišljaju na isti način kao ljudi. Oni su programirani za obavljanje specifičnih zadataka i nemaju sposobnost razmišljanja ili rasuđivanja na način kako to rade ljudi. Dizajnirani da oponašaju razgovor s ljudima pri čemu koriste tehnike veštačke inteligencije, ali nemaju vlastite misli ili osećaje. Oni mogu pružiti korisne informacije i pomoći u određenim zadacima, ali nisu svesna bića i ne poseduju iste kognitivne sposobnosti kao ljudi.”

(Youtube)

Brojni stručnjaci tvrde da programi poput LaMDA i ChatGPT zapravo ne misle, već samo simuliraju mišljenje, što nije isto. Zahvaljujući svojim algoritmima i informacijama koje su im stavljene na raspolaganje tokom treninga, chatbot-ovi pronalaze moguće nizove pojmova, rečenica i reči kojima pridaju određenu statističku verovatnoću prema kojoj ih izbacuju kada im se postavi pitanje što sadrži određene reči povezane sa određenim temama. To što odgovore formulišu tako da izgledaju kao suvisle rečenice ne znači da stvarno razmišljaju, niti da su odgovori tačni i provereni. Naprotiv, iskustva s GPT pokazuju da on, kada greši, stalno ponavlja iste greške, ne promišlja niti proverava istinitost svojih odgovora i za sada ne uči iz svojih grešaka.

Drugim rečima, od chatbot-ova i drugih modela veštačke inteligencije u 2023. možemo očekivati fascinantna ostvarenja, ali ne i izjednačavanje računara s ljudima u opštim kognitivnim sposobnostima; još ćemo pričekati na superinteligentnog robota u svemu jednakog ili superiornijeg čoveka.

(Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar