МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЦЕО СРПСКИ КАЛЕНДАР

Десета свеска (насловница)

У десетој свесци Београдске школер метеорологије први пут је објављена теоријска основа нематеријалне синодичке ротације Сунца која омогућава израду дугорочних прогноза времена.

После многих финансијских тешкоћа из штампе је изашла јубиларна десета свескаБеоградске школе метеорологије на 516 страна. Она је резултат наших дугогодишњих истраживања и напора да се дође до истине. Најзначајније откриће јесте математички дефинисана сила првог покретача која је била непозната вековима. То је сила која помера границе људског сазнања и мења целокупну теоријску основу природних наука.

Први покретач повезује силе нематеријалног света са физичким силама материјалног света. Сила првог покретача омогућава истраживачима Природе да у математичком облику сагледају теоријску основу свих природних појава у атмосфери и унутрашњости Земље. Тако се дошло до сазнања да једна једина спољња сила покреће све природне појаве.

Записи датирани по Српском календару
показују да је српски народ у прошлости
имао високо развијену цивилизацију која је
била у стању да открије да календарска
година има само два годишња доба лето и
зиму и да зима почиње на Митровдан.

У десетој свесци први пут је објављена теоријска основа нематеријалне синодичке ротације Сунца која омогућава израду дугорочних прогноза времена. Метода је заснована на нематеријалној ротацији регионалних магнетских поља на Сунцу у временском периоду од 81дан. Типичан пример годишње прогнозе времена дат је у документу 3, који може да послужи свим истраживачима као узор за израду дугорочних прогноза времена.

Сунце и Земља (НАСА)

У другом делу дат је приказ Српског календара.Српски календар није само календар, већ је то скуп историјских и научних достигнућа српског народа. Проучавањем Српског календара и записа српског народа у старим рукописним књигама, који су ме стално усмеравали према Сунцу, дошао сам до величанственог сазнања о сили првог покретача.

У исто време записи датирани по Српском календару показују да је српски народ у прошлости имао високо развијену цивилизацију која је била у стању да открије да календарска година има само два годишња доба лето и зиму и да зима почиње на Митровдан. Да би се дошло до тог сазнања потребан је електромагнетни приступ, односно високо развијена цивилизација. Због тога је у другом делу десете свеске Београдске школе метеорологије објављено целокупно истраживање о Српском календару које је започето седамдесетих година прошлог века.

Мр Милан Т. Стеванчевић

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар