MEĐU IZMEĐU

ČETINARI ČISTE VAZDUH

Pixabay

Pixabay

Često se od biloga, ekologa i stručnjaka iz srodnih disciplina može čuti da sadnjom drveća i uređivanjem zelenih površina u gradovima, njihovi stanovnici ostvaruju brojne pogodnosti. Pre svega, na ovaj način se najlakše reguliše temperatura, a mnoge studije ukazuju da zelenilo ima blagotvoran uticaj i na naše mentalno zdravlje, a i da lišće i iglice drveća prečišćava zagađivače iz vazduha – na taj način mi udišemo manje toksičnih čestica. Ali koje drveće najefikasnije prečišćava vazduh?

Upravo je ovo pitanje postavila grupa istraživača sa Univerziteta u Geteborgu, koja je analizirala prisustvo 32 zagađivača u lišću i iglicama 12 vrsta drveća koje raste u botaničkoj bašti ovog grada.Naše analize pokazuju da različite vrste drveća imaju različite sposobnosti da apsorbuju zagađivače iz vazduha”, objašnjava Dženi Klinberg, istraživač u Botaničkoj bašti Geteborga, ali da su se najbolje pokazali četinari poput patagonijskog ariša. Međutim, nedostatak je što iglice i lišće drveća, uprkos tome što apsorbuju aerozagađivače – ne razlažu iste. Tako da postoji rizik da će zemlja ispod drveća biti kontaminirana kada se odvoje i raspadnu.

Sadnja drveća u gradovima i poznavanje činjenice koja od njih su najpogodnija za prečišćavanje, mogli bi značajno da poboljšaju kvalitet vazduha koji udišemo. Međutim, istraživači upozoravaju da postooje slučajevi kada popunjavanje ulica drvećem nema nekog preteranog učinka, kao i da se prethodno u obzir mora uzeti nekoliko faktora. Npr. drvored u uskoj ulici može smanjiti protok vazduha, što bi negativno uticalo na disperziju i razblaživanje zagađujućih materija. To znači da je u uskim ulicama zaštićenim od vetra, nisko rastinje poput živih ograda dosta efikasnije. Stoga je, prema mišljenju istraživača, pažljivo urbanističko planiranje koje kombinuje različite vrste drveća ključno za optimizaciju prečišćavanja vazduha i uzimanje u obzir drugih funkcija i prednosti vegetacije.

(Nacionalna geografija)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar