Koliko god zvučalo kontradiktorno, on je povećao ukupno zagrevanje od ugljen-dioksida između 15% i 50%, navode istraživači. Neke aerosoli, odnosno sitne čestice u vazduhu poput čađi, apsorbuju toplotu.
Mada neki navode da globalno otopljenje ima svoj uzrok u prirodnim pojavama, naučna zajednica smatra da su klimatske promene uzrokovale ljudske aktivnosti, odnosno da su glavni problem gasovi „staklene bašte”. U svemu tome postoji jedan zanimljiv paradoks. Izgaranjem uglja ili benzina oslobađaju se gasovi koji utiču na globalno otopljenje, ali i čestice koje reflektuju sunčevu svetlost i zapravo hlade našu planetu, umanjujući na taj način efekat zagrevanja.
Sada se sa sve boljim tehnologijama pročišćavanja gasova iz industrijskih pogona i kontrole onečišćenja smanjuje količina ove štetne izmaglice – ali i njene zaštite. Naučnici su pomoću analize satelitskih podataka ustanovili da je klimatski uticaj globalnog onečišćenja vazduha opao do 30% u odnosu na iznos iz 2000. godine. Iako se radi o dobroj vesti za okolinu i ljudsko zdravlje, jer su aerosoli odgovorne za nekoliko miliona smrtnih slučajeva godišnje, to je donekle loša vest za globalno otopljenje.
Tehnologije za čišćenje ili uklanjanje ovog zagađenja polako su se proširile iz Severne Amerike i Evrope u zemlje u razvoju. Na primer, zagađenje vazduha u Kini se počelo smanjivati 2010, a međunarodna ograničenja za brodsko gorivo bogato sumporom uvedena su tek poslednjih nekoliko godina.
Naime, koliko god zvučalo kontradiktorno, čišći vazduh je povećao ukupno zagrevanje od ugljen-dioksida između 15% i 50%, navode istraživači.Neke aerosoli, odnosno sitne čestice u vazduhu poput čađi, apsorbuju toplotu. Ali reflektirajuće čestice sulfata i nitrata imaju učinak hlađenja. Ove zagađujuće čestice su u atmosferu tokom niza godina stizale iz gasova izduvnih cevi automobila, brodskih dimnjaka i dimnjaka elektrana.
Tehnologije za čišćenje ili uklanjanje ovog zagađenja polako su se proširile iz Severne Amerike i Evrope u zemlje u razvoju. Na primer, zagađenje vazduha u Kini se počelo smanjivati 2010, a međunarodna ograničenja za brodsko gorivo bogato sumporom uvedena su tek poslednjih nekoliko godina.Nova studija, koja bi trebala biti objavljena sledećih nekoliko meseci u časopisu Atmospheric Chemistry and Physics, donekle se bazira na prošlogodišnjim klimatskim procenama Ujedinjenih nacija, u kojima je pad iznosa aerosoli u evernoj Americi i Evropi vidljiv, ali takvi nisu jasni globalni trendovi.
Stoga su klimatolog Johanes Kvas sa Univerziteta Lajpcig i kolege odlučili da dodatno analiziraju podatke sa dva Nasina satelita, Terre i Aque, koji su u pogonu od 1999. i 2002. godine.Sateliti su pokazali povećanje infracrvene toplote koju zarobljavaju gasovi „staklene bašte”, ali i pad reflektovane svetlosti, piše Science. „Modeli pokazuju da je za to delimično odgovorno smanjenje aerosoli. Vrlo je teško pronaći alternativne uzroke”, izjavio je Venkatašalam Ramasvami, rukovodilac Laboratorije za geofizičku dinamiku fluida Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere SAD (NOAA).
Istraživači su zatim analizirali podatke sa dva instrumenta na Terre-i i Aque-ikoji beleže zamagljenost neba, a time i njegovo opterećenje aerosolima. Od 2000. do 2019. došlo je do jasnog smanjenja izmaglice nad Severnom Amerikom, Evropom i istočnom Azijom, iako je nastavila da raste nad Indijom koja zavisi od uglja. Naučnici su u toku istraživanja otkrili još jednu dobru stranu zagađujućih aerosoli. Osim što reflektuju svetlost, aerosoli takođe menjaju forme naoblačenja. Čestice onečišćenja smanjuju veličinu kapljica u oblacima i povećavaju njihov broj, zbog čega oblaci postaju reflektivniji.
Johanes Kvas i saradnici otkrili su smanjenje koncentracije kapljica u oblacima u istim područjima gde se smanjila količina aerosoli. „Teško je reći koliko je pad reflektivnosti podstakao nedavno zagrevanje”, dodao je atmosferski fizičar Stjuart DŽenkins sa Univerziteta Oksford, koji takođe proučava opadanje količine aerosola.S njim se slaže klimatolog Jan Cermak iz Tehnološkog instituta u Karlsrueu u Nemačkoj.
„Bez obzira na tačan iznos doprinosa čišćeg vazduha globalnom otopljenju, on će sigurno rasti kako se kvalitet vazduha bude poboljšavao širom sveta. No to ne znači da treba da nastavimo sa zagađenjem jer nečisti vazduh ubija ljude. Potreban nam je čist vazduh, u to nema sumnje. Zato neophodno udvostručiti napore da se gasovi ,staklene bašteʼ smanje”, ističe Cermak. Penzionisani klimatolog NASA, Džejms Hansen, smatra da bi rešenje moglo biti i solarno geoinženjerstvo, kontroverzna ideja podizanja čestica sulfata u stratosferu i stvaranje reflektujuće izmaglice.
(Indeks)
