Velika akcija „Očistimo reke i jezera”: Očišćeno 11 reka i pet jezera, odneseno je blizu 2.000 kubika otpada, a u oktobru kreće nova akcija.
Branko Janačković
Srpske reke, jezera i potoci preplavljeni su tonama svakojakog otpada koji drastično guši život u njima, ali i preti da ugrozi zdravlje stanovništva. Smeće, među kojem prednjači plastični otpad i iskorišćena PVC ambalaža, nažalost, postali su normalna pojava u velikom broju vodotokova u našoj zemlji, a sa svakom većom kišom voda ponese i deponije koje neprestano niču na obalama reka, pa je situacija još drastičnija.
Slike zaprljanih reka i jezera otkrile su tužnu sliku naše stvarnosti, zbog čega je redakcija „Blica” odlučila da pokrene veliku ekološku akciju „Očistimo reke i jezera”, sa ciljem da se vodotokovima u Srbiji vrati dostojanstven izgled, a životna sredina učini ne samo lepšom, nego i zdravijom.
Ilustracija (Miloš Cvetković/Ras Srbija)
Na teritoriji Srbije postoji oko 3.500 divljih deponija, dok nezvanične brojke idu i do 30.000. Mnoge od njih su na obalama.
Od juna do kraja avgusta sa 16 lokacija na 11 reka i pet jezera odneseno je blizu 2.000 kubika otpada, a u akcijama je učestvovalo više od 2.500 ljudi. U oktobru, velika ekološka akcija „Blica” će se nastaviti čišćenjem više reka i jezera širom zemlje, uz podršku lokalnih samouprava, društveno odgovornih kompanija i volontera. O tome u kojoj meri PVC otpad i drugo smeće u vodotokovima ima negativno dejstvo na živi svet, stručnjaci za zaštitu životne sredine nemaju nikakvu dilemu.
– Životna sredina vodenih organizama i svih organizama koji se hrane u vodi – kao što su to ptice, vidre, žabe, zmije – time je drastično narušena, jer plastika ima izuzetno negativan uticaj na živi svet u vodi. Ona najpre reflektuje svetlost i time znatno smanjuje količinu sunca koja dopire u vodu. Tako dolazi do zatamnjenja i promene temperature vode, a što sve donosi promenu i drugih faktora kao što su elektroprovodljivost, pH vrednost vode, količina kiseonika, objasnio je za „Blic” Saša Branković, ihtiolog niškog odeljenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Ilustracija (Miloš Cvetković/Ras Srbija)
U rekama širom Srbije može se naći svakojaka PVC ambalaža, a da bi se utvrdio stepen narušenosti životne sredine jako je važno i šta se nalazilo o njoj. Plastične boce mogu biti od pesticida, boja, lakova, ulja, masti i drugih opasnih materija koje na ovaj način dospevaju u vodu i zagađuju je. Delići plastike se pod raznim okolnostima lome i usitnjavaju, pa završavaju i kao hrana vodenim organizmima te, ukoliko se taj krug permanentno ponavlja, upozoravaju stručnjaci, te materije bi mogle da budu i opasne za ishranu ljudi. Uz sve to, većina plastične ambalaže sačinjena je od materijala koji se vrlo teško ili gotovo uopšte ne razgrađuju pa, prema ocenama stručnjaka, PVC flaše, kese, jogurtske čase koje dospeju u reke, jerera i drugo prirodno okruženje tu mogu ostati još stotinama godina.
Prof. dr Svetlana Stanišić, redovni profesor na Univerzitetu Singidunum i doktor fizičke hemije, upozorila je da tokom raspadanja plastika u zavisnosti od vrste materijala može oslobađati razne toksične materije.
Ilustracija (Nebojša Raus/Ras Srbija)
Treba znati da osnovu predmeta napravljenih od plastike tipa 3 predstavlja vinil-hlorid koji je kancerogen, a ista vrsta plastike tokom stajanja oslobađa i ftalate, jedinjenja koja su do sada povezivana sa poremećajem hormona i metaboličkim problemima, pre svega kod dece zbog niske telesne mase, kao i sa alergijskim reakcijama, astmom i prevremenim ulaskom u pubertet.
Prisustvo plastičnog otpada u rekama i jezerima, navode stručnjaci, ima višestruke negativne posledice, a najznačajnija je postepeno otpuštanje toksičnih hemijskih materija koje nastaju raspadanjem plastike u zemljište i njihov prelazak u podzemne vode.
Ilustracija (Blic/Ras Srbija)
Delići plastike se pod raznim okolnostima lome i usitnjavaju te završavaju i kao hrana vodenim organizmima, pa bi te materije, ukoliko se taj krug permanentno ponavlja, mogle da završe i u hrani koju jedu ljudi
– Tako materije nastale raspadanjem plastike iz zemljišta i podzemnih voda dospevaju u ribu i biljni svet, preko čega i na trpezu, a takođe dospevaju i u bunare, iz kojih stanovnici ruralnih područja koriste vodu za piće. Najsitnije čestice plastike, prema poslednjim istraživanjima, koje se unesu pri unosu vode, prolaze crevnu barijeru i dospevaju do jetre i bubrega, navodi prof. dr Stanišić.
– Osnovu plastike tipa 6 čini kancerogeni stiren, a uz njega iz ove plastike tokom raspadanja dolazi i do oslobađanja butadiena, za koji je takođe pokazano da ima mutageni i kancerogeni potencijal. Plastika tipa 7 obuhvata veći broj vrsta plastike, a iz nje se mogu osloboditi u vodene tokove potencijalni iritans i alergen anilin, kao i bisfenol A, materija koja ima potencijal da utiče na gojaznost, sterilitet, kao i na poremećaje nervnog i imunog sistema. Dosadašnja saznanja ukazuju da bisfenol A utiče na razvoj ploda kod trudnica, dok kod dece može uzrokovati hiperaktivnost, anksioznost, depresiju i druge psihičke poremećaje. Trenutno se u krvi 90 odsto ljudi na svetu može detektovati bisfenol A – ističe prof. dr Stanišić.
Ilustracija (Autor/Ras Srbija)
Otpad postepeno otpušta toksične hemijske materije koje mogu da budu opasne.
Prvi deo akcije
U velikoj ekološkoj akciji „Blica” očišćene su Gabrovačka, Malčanska, Rujnička i Humska reka u Nišu, Mijajlovačka, Riljačka i Crnišavska reka u Trsteniku, Dunav kod Smederevske tvrđave, Reka Zmijanac u Boljevcu, Potok u borskom naselju Metalurg, Ribnica u Mionici, Palićko jezero i deponija u blizini jezera, Gružansko jezero kod Knića, Potpećko jezero kod Priboja, jezero Vrutke i reka Đetinja u Užicu i Ada Ciganlija.
(Izvor Blic)
