Ekskluzivno
Dvoje ovogodiošnjih dobitnika, dr Rajnhard Gencel i dr Andrea Gec, citirali su 19 puta devet naučnih radova srpskih naučnika: dr Vesne Borka Jovanović („Vinča”), dr Predraga Jovanovića (Astronomska opservatorija) i dr Duška Borke „Vinča”).
Ove godine, nagradu za izuzetne doprinose u fizici dobili su: matematičar dr Rodžer Penrouz (udeo 1/2), astrofizičar dr Rajnhard Gencel (udeo 1/4) i astronom dr Andrea Gec (udeo 1/4). Dr Rodžer Penrouz je rođen 1931. u Kolčesteru u Velikoj Britaniji, doktorirao je 1957. na Univerzitetu u Kembridžu, a radi kao profesor na Univerzitetu u Oksfordu. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je za otkriće da je nastanak „crnih rupa” pouzdano predviđanje opšte teorije relativnosti. Dr Rajnhard Gencel je rođen 1952. u Bad Homburgu u Nemačkoj, doktorirao je 1978. na Univerzitetu u Bonu, a danas je direktor Maks Plank instituta za vanzemaljsku fiziku, Garhing, Nemačka, i profesor na Univerzitetu Berkli, SAD. Dr Andrea Gec je rođena 1965. u Njujorku, doktorirala je 1992. na Kalifornijskom tehnološkom institutu, Pasadena, SAD, i radi kao profesor na Univerziteta Kalifornija, Los Anđeles.
Dr Rajnhard Gencel i dr Andrea Gec su nagrađeni za otkriće supermasivnog kompaktnog objekta Sagittarius A* u centru našeGalaksije na osnovu dugogodišnjih posmatranja orbita okolnih zvezda.
(https://www.nobelprize.org/prizes/physics/2020/summary/)
Dr Rodžer Penrouz je matematički dokazao da su „crne rupe” direktna
posledica Opšte teorije Alberta Ajnštajna relativnosti i da one zaistamogu nastati (u šta ni sam Ajnštajn nije verovao) i detaljno opisao njihove osobine. Na taj način je dao najveći doprinos Opštojteoriji relativnosti.
Predrag Jovanović, Vesna Borka Jovanović
Dr Rajnhard Gencel i dr Andrea Gec su, svaki sa svojim timom astronoma, sproveli višegodišnja posmatranja oblasti zvanoj Sagittarius A u centru Mlečnog puta. Dr Andrea Gec je posmatrala pomoću Kek teleskopa na Havajima i prva je, nakon otklanjanja zamućenja usled Zemljine atmosfere, dobila jasne slike ove oblasti koje subile 10 puta oštrije od slika dobijenih pomoću Hablovog svemirskogteleskopa. Na taj način je bila u mogućnosti da s velikom preciznošćuprati kretanja najsjajnijih zvezda u centru naše galaksije, na osnovukojih je dokazano postojanje centralne supermasivne „crne rupe”.
DrRajnhard Gencel je sa svojim timom astronoma, takođe, posmatrao iste najsjajnije zvezde u centru naše galaksije, ali pomoću Very Large Telescope (VLT) u Čileu u sklopuEvropska južna opservatorije (ESO). Na taj način su obe grupe dobileastronomska posmatranja zvezda u blizini centra naše galaksije koja subila u dobroj saglasnosti i na osnovu kojih je uočeno da se te zvezdekreću velikim brzinama oko nekog nevidljivog veoma masivnog tela, čija jemasa procenjena na preko 4 miliona Sunčevih masa. Istraživanja dr Gencela idr Gec predstavljaju do sada najubedljiviju potvrdu da taj nevidljivikompaktni objekat, označen kao Sagittarius A*, predstavlja supermasivnu„crnu rupu”.
Duško Borka
Istom veoma aktuelnom oblašću istraživanja bavi se grupa istraživača sa Astronomske opservatorije u Beogradu i iz Instituta zanuklearne nauke „Vinča”. Naša grupa je testirala više različitihteorija modifikovane gravitacije pomoću posmatranih orbita S2 zvezde okosupermasivnog kompaktnog objekta Sagittarius A* u cilju poređenjapredviđanja ovih teorija sa odgovarajućim predviđanjima Opšte teorijerelativnosti, koja trenutno predstavlja Standardnu teoriju gravitacije, radi prevazilaženja nekih nedostataka ove teorije na galaktičkim skalama.
Ova istraživanja vršena su u okviru nacionalnog projekta OI 176003
„Gravitacija i struktura kosmosa na velikim skalama”, koji finansira
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, od 2011. do 2019. godine. Nastavak je planiran kroz budući projekat iz poziva IDEJE „Razvoj itestiranje nelokalnih modela modifikovane gravitacije”, koji je upravoprijavljen, a čiji je nosilac Matematički fakultet Univerziteta uBeogradu. Pored ostalih, uključena je gorepomenuta grupaistraživača.
Saradnici na projektu OI 176003 (dr Predrag Jovanović, dr Vesna Borka Jovanović i dr Duško Borka) su u prethodnom periodu iz ove oblasti ostvarili veoma značajne rezultate koji su primećeni na svetskom nivou, pa su ih citirali i ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade dr Gencel i dr Gec.
Dr Vesna Borka Jovanović
Dr Predrag Jovanović
Dr Duško Borka
(Fotografije: privatna athiva)
Za iskreno divljenje, pretpostavljam da nadležni ne znaju za ovaj ogorman uspeh srpske nauke. Verovatno čekaju izvlačenje iz šešira. Istraživači iz Vinče i Astronomske opservatorije želim da nastave da ćanju međunarodna priznanja.
Oni su citirani kao neki od mnogobrojnih autora, i na tome im cestitam. Niste naveli bitniju infirnaciju!!!!
Andrea Gez je kao 1. koautora navela naseg Samira Salima na najcitiranijem radu, ciju je metodu koristila za proracune u dokazima. On je i naveden u njemom drugom radu kao jedan od autora, od ukupno tri koja su doprinela Nobelovoj nagradi.
Ispravite taj propust.
.
Nisam znao, draga Marina, ali ćemo uskoro ispraviti grešku. Stupio sam u vezu sa Samirom Salimom, kome od srca čestitam na izvanrednom uspehu! Galaksija, uostalom, postoji da oisuje, pre svega, uspeh naših naučnika u zemlji i rasejanju, kao što to čine sva svetska javna glasila. Stanko Stojiljković