Nastavi li se kao do sada, do 2050. godine prestaće da postoji onakva kakvu poznajemo.
Tim naučnika iz Masačusetskog nstituta za tehnologiju (MIT) još je 1972. godine predvideo da će ljudska težnja ekonomskom rastu po cenu okoline i društva zapravo dovesti do kolapsa sredinom 21. stoleća.Gaja Herington,iz KPMG (globalna mreža profesionalnih kompanija koje nude usluge revizije, savetovanja i poresne usluge) dala je sebi zadatak da pobije ili dokazaže MIT-jevu studiju. U svojem istraživanju koristila je model simulacije sveta koji je analizirao svetski napredak od 1972. godine do danas.
Podaci Gaje Herington su, za razliku od ranijih MIT-jevih, pokazali još mračniju budućnost, odnosno da ćeljudsko društvo do 2040. Godine doživeti potpuni društveni kolaps.
Gaja Herington je posebno razmatrala deset ključnih varijabli, poput populacije, industrijske proizvodnje i stalnog zagađenja okoline. Istraživanje je otkrilo da će ljudski mentalitet „sve po starom” uzrokovati pad ekonomskog rasta u sledećoj deceniji (između 2030. i 2040. godine).Njeni podaci su, za razliku od ranijih MIT-jevih, pokazali još mračniju budućnost, odnosno da će ljudsko društvo do 2040. godine doživeti potpuni društveni kolaps.
To zapravo znači nagli pad kvaliteta života, proizvodnje hrane, industrijske proizvodnje i u konačnom same ljudske populacije.
Prva simulacija
MIT je svoje predviđanje napravio koristeći računarski program tada poznat kao World1 i analizirao period od 1900. do 2060. godine. Podaci u toj simulaciji prikazani su u obliku linija grafikona na nizu listova papira.U videu iz 1972. godine MIT-jev Džeri Foster, čovek koji je osmislio World1 simulator, pokazao je svoju inovaciju javnosti i svetu. Prikazao jeporast stanovništva od 1900. do kraja 20. stoleća. Njegovo predviđanje ukazujena godinu 2020. kao civilizacijsku prekretnicu za čovečanstvo.
Oko 2020. godine stanje na planeti postaje veoma kritično. Ako se ništa ne preduzme, kvalitet života će pasti na nulu. Zagađenje okoline postaće toliko ozbiljno da će početi ubijanje ljude, što će zauzvrat dovesti do pada broja stanovnika na iznos manji nego što je bio 1900. godine. U toj fazi, između 2040. i 2050. godine, civilizovan način života kakvog poznajemo prestaće da postojati, rekao je 1973. godine Džeri Foster za ABC.
Isti model, rezultati gori
Gaja Herington je koristila isti simulator, ali treću generaciju koja nosi prikladan naziv World3, i u novoj simulaciji pratila 10 ključnih promljivih: populaciju, plodnost, smrtnost, industrijsku proizvodnju, proizvodnju hrane, usluge, neobnovljive resurse, stalno zagađenje okoline, dobrobit čovečanstva i ekološki otisak.Otkrila je da se ti najnoviji podaci usko podudaraju s dva specifična scenarija: sve po starom (business-as-usual, BAU2)i sveobuhvatne tehnologije (comperhensive technology, CT).
Dodala je da će, ako se sve nastavi po starom, doći do kolapsa uprkos ogromnom tehnološkom razvoju i usvajanju novih tehnologija.
BAU2 i CTscenariji pokazuju prekid rasta unutar otprilike jednog desetleća. Oba scenarija ukazuju da nastavak razmišljanja „sve po starom”, što znači težnju za kontinuiranim rastom, nije moguć, tvrdi Gaja Herington u studiji koja je objavljena u naučnom časopisu Yale Journal of Industrial Ecology.Dodala je da će, ako se sve nastavi po starom, doći do kolapsa uprkos ogromnom tehnološkom razvoju i usvajanju novih tehnologija.
Ipak, onanagovešćuje moguće svetlo na kraju tunela u vidu tehnološkog napretka i većih ulaganja u javne usluge, koje bi zajedno mogle promeniti smjer kretanja čovječanstva od ruba ponora prema daljnjem razvoju i napretku. Da bi do promene smera došlo, čovečanstvo će morati da uloži ogromne napore u sledećoj deceniji.No, taj prostor za reakciju se vrlo brzo zatvara, upozorila je Gaja Heringotn.
(Izvor Zimo)
