ЕКОСОФИЈА

ЦРНА ЛИСТА ЗАГАЂИВАЧА

Printscreen Carbon Brief

Printscreen Carbon Brief

Kоје државе су најодговорније за климатске промене? Ово су највећи емитери угљен-диоксида кроз историју.

Највећи емитери угљен-диоксида кроз историју требало би први да реагују и најбрже смање емисије CO2 Kако бисмо добро разумели порекло и развој климатских промена, изазваних људским активностима, требало би да се најпре осврнемо на прошлост. Од почетка индустријске револуције човечанство је у атмосферу испустило око 2.500 милијарде тона угљен-диоксида (GtCO2), пише Kлима101. Пораст концентрације угљен-диоксида у атмосфери, као резултат вишедеценијске емисије и акумулације овог гаса од друге половине 19. века до данас, изазвала је садашњи пораст средње глобалне температуре од 1,2° Целзијуса у односу на прединдустријско раздобље.

Carbon Brief, признати енглески сајт специјализован за науке о климатским променама, објавио је недавно анализу с фокусом на то које земље су највише допринеле укупним емисијама угљен-диоксида од 1850. до 2021. године. Поред емисија из индустрије фосилних горива, аналитичари су урачунали и емисије настале на пољу употребе земљишта и шумарства.

10 највећих у историји

Историјска одговорност за климатске промене налази се у жаришту расправе о климатској правди, пре свега да би се утврдило које земље би требало прве да реагују и најбрже смање емисије угљен-диоксида у блиској будућности. Према научним тврдњама, у циљу задржања пораста средње глобалне температуре испод пожељних 1,5°С, у атмосферу не би требало да се испусте веће количине угљен-диоксида од оних које дозвољава тзв. буџет угљеника. Он сада износи мање од 500 милијарди тона угљен-диоксида, а које земље су га највише окрњиле у прошлости сазнајте у наставку.

Од почетка индустријске револуције човечанство је у атмосферу испустило око 2.500 милијарде тона угљен-диоксида (GtCO2).

Прво место на листи 10 највећих емитера угљен-диоксида у историји убедљиво односе Сједињене Америчке Државе (САД) са кумулативним емисијама од 509 милијарди тона угљен-диоксида, што одговара 20% укупних светских кумулативних емисија. Другопозиционирана Kина имала је значајно мањи допринос проблему глобалног загревања од САД, емитујући око 284 милијарди тона угљен-диоксида од 1850. године (удео од око 11% у укупним светским кумулативним емисијама). На трећем месту ове листе налази се Русија са кумулативним емисијама од око 172 милијарде тона угљен-диоксида (око 7%). Занимљиво је да су кинеске и руске збирне кумулативне емисије угљен-диоксида ниже у односу на америчке самосталне.

За њима следе Бразил са око 112 милијарди тона угљен-диоксида (око 5%) и Индонезија са око 102 милијарде тона угљен-диоксида (око 4%). Ове две земље нашле су се међу највећим историјским емитерима, пре свега, због угљен-диоксида испуштеног у сектору употребе земљишта и шумарства, односно великог крчења шума.

Kада је реч о великим историјским силама, Немачкој и Уједињеном Kраљевству, оне су одговорне за кумулативне емисије у вредности од 88 милијарди тона угљен диоксида (око 4%), односно 74 милијарди тона угљен-диоксида (око 3%). Немачка и Уједињено Kраљевство позиционирани су на шестом и осмом месту, док је између њих, на седмом, Индија са кумулативним емисијама од 85 милијарди тона угљен-диоксида (око 3%).

Последња два места на листи 10 највећих емитера угљен-диоксида у историји заузимају Јапан и Kанада са кумулативним емисијама од око 68 милијарди тона (око 3%), односно око 65 милијарди тона угљен-диоксида (око 3%).

Највећи удео у укупним кумулативним емисијама угљен-диоксида на свету до сада су имала фосилна горива, али није занемарљива ни улога других људских активности као што је дефорестација. За две трећине укупних кумулативних емисија угљен-диоксида на свету одговорна су фосилна горива и цемент, док се једна трећина од око 768 милијарди тона угљен-диоксида приписује употреби земљишта и шумарству.

Кумулативне емисије

Земље-потписнице Париског споразума договориле су се да ће задржати пораст средње глобалне температуре знатно испод 2°С у односу на прединдустријско раздобље. С обзиром на то да су научници препознали директну, линеарну везу између укупне количине угљен-диоксида, ослобођене услед људских активности, и степена загревања Земљине површине, јасно је да би до средине века требало драстично да смањимо емитовање угљен-диоксида у атмосферу и достигнемо нето-нулте емисије (net-zero) зарад спровођења циљева споразума у дело.

Поврх тога, утврђено је и да се допринос емисија угљен-диоксида порасту температуре може осетити деценијама, па чак и вековима, касније од тренутка њиховог емитовања управо због константне акумулације овог гаса у атмосфери. То даље значи да је тренутно загревање заправо исход кумулативних емисија угљен-диоксида од почетка индустријске револуције до данас. Да би се испоштовао Париски споразум и одржало температурно повећање на око 1,5°С до краја века, на располагању је буџет угљеника од око 500 милијарди тона угљен-диоксида.

Повезаност кумулативних емисија и загревања утврђује се кроз тзв. прелазни одзив климатског система у односу на кумулативне емисије (transient climate response to cumulative emissions, TCRE), који служи за предвиђање тога колико ће средња глобална температура да порасте у односу на емитоване количине угљен-диоксида у зацртаном року нпр. до 2100. године. Аутори последњег извештаја IPCC-а проценили су да се на сваких 1.000 милијарди тона испуштеног угљен-диоксида температура повећа за 0,45°C. Сa тим се слажу и налази сајта Carbon Brief да је од почетка индустријске револуције ослобођено 2.500 милијарди тона угљен-диоксида што је резултовало порастом средње глобалне температура за 1,2°C.

Штедљива потрошња

Одговор на питање: колико још угљен-диоксида сме да се испусти да би се пораст средње средње глобалне температуре одржао на око 1,5°С открива нам појам буџета угљеника. Буџет угљеника представља поједностављени начин мерења емисија угљен-диоксида које су директан и индиректан продукт људских активности. Он подразумева укупну, односну кумулативну, количину угљен-диоксида чије је ослобађање дозвољено у одређеном временском интервалу како би се пораст температуре задржао на жељеној вредности.

Да би се испоштовао Париски споразум и одржала температурно повећање на око 1,5°С до краја века, на располагању је буџет угљеника од око 500 милијарди тона угљен-диоксида. Последњих деценија буџет угљеника се троши убрзано, те је тако чак половина кумулативних емисија угљен-диоксида од 1850. године била ослобођена у последњих 40 година.

Ако тренутна политика остане на снази, преостали буџет угљеника могао би да се потроши за 7 до 10 година почевши од 2022. Прекорачење буџета угљеника, а самим тим и договореног температурног повећања, могло би имати катастрофалне импликације на нашој планети. Погледајте на линку: https://www.youtube.com/watch?v=jx85qK1ztAc

 

(Извор Национална географија)

О аутору

Stanko

Оставите коментар