Naučnici sa australijskog Univerziteta Kvinslend otkrili da supercrvi, odnosno larve crva Zophobas morio, vole jesti taj materijal.
Polistiren je jedan od najčešćih oblika plastike. Koristi se u materijalima za pakovanje, jednokratnom priboru za jelo, kutijama za CD-ove… Vrlo često ga vidimo u formi ekspandirane pene, poznate kao stiropor.Problem je što ga nije lako reciklirati i većina polistirena završava na odlagalištima otpada ili u okeanima, gde predstavlja opasnost za morski život.
Sada su naučnici sa australijskog Univerziteta Kvinslend otkrili da supercrvi, odnosno larve crva Zophobas morio, vole jesti taj materijal, a njihovi crevni enzimi mogli bi biti rešenje za povećano recikliranje polistirena, piše Science Alert.Zoolog Kris Rinke rekao je za AFP da su pređašnja istraživanja pokazala da sićušni voštani crvi i brašnari (koji su takođe larve insekata) pokazuju sklonost konzumiranju plastike i da su zato pretpostavili da bi još veći crvi mogli biti d efikasniji.
Naime, supercrvi narastu do pet santimetara i uzgajaju se kao hrana za gmazamce i ptice ili, čak, za ljude u zemljama kao što su Tajland i Meksiko. Rinke i kolege držali su supercrve tri sedmice na različitim režimima prehrane. Jednima su davali stiropor, drugima mekinje, a trećima ništa. „Uočili smo da supercrvi mogu preživeti ako se samo hrane stiroporom, čak i dobiti na težini u poređenju s kontrolnom grupom koja je gladovala, što ukazuje na to da oni mogu dobiti energiju jedući polistiren”, izjavio je dotični naučnik.
Iako su supercrvi uzgajeni na polistirenu završili svoj životni ciklus pretvarajući se u čaure, a zatim u kornjaše, testiranja su pokazala da je u njihovim crevima došlo do gubitka mikrobne raznolikosti i pojave potencijalnih patogena. To znači da, iako ovi insekti mogu preživeti na polistirenu, to zapravo nije njihova prirodna hrana i polistiren loše utiče na njihovo zdravlje. Naučnici su stoga napravili analizu mikroba u njihovim crevima da bi otkrili koji su enzimi u genima uključeni u razgradnju plastike.
Rezultati ovog istraživanja mogli bi biti primenjeni na dva načina. Jedan je da se supercrvima, uz polistiren, doda i biootpad, što bi pozitivno uticalo na njihovo zdravlje. Drugi način je da se naprave postrojenja za recikliranje koja oponašaju probavu larvi, odnosno da prvo usitnjavaju plastiku, a zatim je vare putem bakterijskih enzima. „U konačnici, želeli bismo izbaciti supercrve iz tog procesa”, naglasio je Rinke.Istraživanje nazvano Insights into plastic biodegradation: community composition and functional capabilities of the superworm (Zophobas morio) microbiome in styrofoam feeding trials objavljeno je u časopisu Microbial Genomics.
(Izvor Indeks)
