MEĐU IZMEĐU

CRVOTOČINE SU (NE)VIĐENE

Shutterstock

Shutterstock

Hipotetski tuneli koji povezuju udaljena područja u svemiru mogli bi više-manje izgledati poput crnih rupa, što znači da je moguće da smo ih već uočili.

Tim fizičara sa Univerziteta Sofija u Bugarskoj smatra da postoji način da razlikujemo ove dve fascinantne pojave (u slučaju da crvotočine postoje). Ako se dovoljno dugo igrate s Ajnštajnovom opštom teorijom relativnosti, moguće je pokazati da prostorno-vremenska pozadina svemira može formirati ne samo duboke gravitacione rupe iz kojih ništa ne može pobeći, već i čudnovate vrhove na koje se ništa ne može popeti. Za razliku od svojih tamnih rođaka, ova svetleća uzvišenja izbegavala bi sve što im se nađe na putu, izbacujući pritom struje čestica i radijacije. Mada smo u svemiru uočili i snimili crne rupe, do sada nismo opazili ovaj fenomen koji označava njihovu suprotnost.

No, naučnici nisu odustali od potrage ili razmišljanja o takvoj pojavi, piše Science Alert. Tridesetih godina prošlog veka Ajnštajnov kolega Natan Rozen pokazao je da se zakrivljeni prostor-vreme crne rupe može povezati sa strmim vrhovima bele rupe i formirati neku vrstu mosta, odnosno tunela. Pod pravim okolnostima, materija bi mogla putovati kroz ovakve tunele bez gubitka informacija, odnosno bez oštećenja.

Naučnici iz Bugarske su hteli da provere da li bi Event Horizon Telescope opazio ovakve tunele. Napravili su pojednostavljeni model grla crvotočine i izneli različite pretpostavke kako će ga materija okružiti pre nego što bude progutana. Čestice zahvaćene ovim besnim vrtlogom proizvele bi snažna elektromagnetska polja koja bi se pojavljivala u predvidljivim obrascima, polarizujući svaku svetlost koju emituje zagrejana materija. Upravo je praćenje polarizovanih radio-talasa dalo prve zapanjujuće slike crne rupe M87* 2019. i Strelca A* ranije ove godine. Ispostavilo se da bi tipična usta crvotočine bilo teško razlikovati od polarizovane svetlosti koju emituje vrtložni disk što okružuje crnu rupu. Po toj logici, M87* bi mogla biti crvotočina. Zapravo, ovi čudnovati tuneli bi se mogli skrivati svuda u svemiru, s druge strane crnih rupa. Kako ih možemo razlikovati?

Mada nalikuju crnim rupama, postoje metode kojima bismo ih mogli razlikovati. No, za to bi trebalo i nešto sreće. Primerice, kada bismo dobili dobar snimak kandidata za crvotočinu što smo ga uočili putem gravitacionog sočiva, jasnije bismo otkrili svojstva kojima se razlikuje od crnih rupa. Za to je potrebno gravitaciono sočivo, odnosno masa između nas i crvotočine, koja bi dovoljno iskrivila njenu svetlost da bi se uočili detalji, odnosno da se opazi koje crne rupe imaju stražnji izlaz.

Postoji još jedna metoda, za koju je takođe potreban srećan splet okolnosti. Kada bismo uočili crvotočinu pod savršenim uglom, bio bi pojačan potpis svetlosti koja putuje preko njenog ulaza u našem smeru. Dalje modeliranje moglo bi otkriti druge karakteristike svetlosnih talasa koji pomažu da se izdvoje crvotočine od crnih rupa. Istraživanje pod naslovom Polarized image of equatorial emission in horizonless spacetimes: Traversable wormholes objavljeno je u časopisu Physical Review D.

(Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar