Ono je povećalo pronicljivost i originalnost misli, povećalo osećaj jedinstva sa okolinom, pobudilo duhovne i osećaje sveobuhvatne ljubavi i dubokog mira.
Portugalski naučnici Rui Miguel Košta i kolege iz Instituta za primenjenu psihologiju u Lisabonu istražili su efekte koje na ljude ima crveno vino kada se pije u ugodnom okruženju.Vino se u brojnim kulturama već hiljadama godina pije zato što ima potencijal da menja percepciju, odnosno da uzrokuje promenjena stanja svesti. Ono je čak sastavni deo brojnih religioznih rituala, pa nije čudo da je studija nazvana Dionisova moć – učinci crnog vina na svest u prirodnom okruženju. Dionis je u grčkoj mitologiji bog plodnosti, veselja, žena i vina.
Kako autori studije ističu, sastavi crvenog vina koji im daju karakteristične ukuse dobro su istraženi, dok efekti vina na svest nisu.U novoj studiji tim je ispitao efekte na uzorku od 102 osobe. Svi učesnici su konzumirali po dve čaše Quinta da Lapa Reserva Syrah 2018, portugalskog crvenog vina svilenkastog, punog ukusa. Na kraju eksperimenta zamoljeni su da ispune upitnike oblikovane tako da beleže promene u stanju svesti.
Studija, objavljena u časopisu PLOS One, pokazala je da crveno vino, kada se pije u umerenim količinama na ugodnom mestu, indukuje psihološka stanja koja karakteriše blaženstvo, pažnja usredsređena na sadašnji trenutak, ublažavanje razlike između sebe i okoline, fascinacija okolinom, originalne ideje i spoznaje, čak donekle i osećaj kontakta s duhovnim područjima.Ovi nalazi važni su za bolje razumevanje učinaka crvenog vina na svest u kulturnom okruženju. Takođe potvrđuju ulogu crvenog vina kao važnog elementa hedonizma, socijalizacije i opuštanja.
U studiji su istraženi efekti dve čaše crnog vina od oko 18 centilitara koje je sadržalo 14% alkohola, što je ekvivalent za oko 41 grama etanola.Prema rezultatima, crveno vino povećalo je užitak i uzbuđenje, smanjilo svest o vremenu, usporilo subektivni osjećaj toka vremena, povećalo fokus pažnje na sadašnji trenutak, smanjilo svest o telu, usporilo misli, pokrenulo maštu i učinilo okruženje fascinantnijim.Ono je povećalo pronicljivost i originalnost misli, povećalo osećaj jedinstva sa okolinom, pobudilo duhovne i osećaje sveobuhvatne ljubavi i dubokog mira. Sve promene u svesti dogodile su se bez obzira na to jesu li učesnici pili sami, udvoje ili u većoj grupi. I muškarci i žene prijavili su iste promene. Starija dob bila je povezana s većim povećanjem ukupnog zadovoljstva, a mlađa s većim povećanjem fascinacije okolinom bara u kojem se pilo.
Uravnotežena konzumacija vina može biti sredstvo za takve radosti koje su duboko ukorenjene u mnogim kulturama od pamtiveka”.
Studija je sprovedena u prirodnom okruženju bara jer su već neka ranija istraživanja pokazala da subjektivni doživljaji nisu isti kada se vino pije u laboratorijskim uslovima.Autori tumače da se termin „promenjena stanja svesti” odnosi na znatna odstupanja od uobičajene budne svesti. „Pijenje vina u savremenom zapadnom okruženju osmišljenom za povećanje ugodnosti iskustva pijenja vina može podstaći promene u svesti koje su obično povezane sa stanjima svesti mističnog tipa… Među uobičajenim ljudskim potrebama postoji potraga za ugodnim izmenjenim stanjima svesti, odnosno privremenom radosnom transcendencijom uobičajenog mentalnog stanja. Uravnotežena konzumacija vina može biti sredstvo za takve radosti koje su duboko ukorenjene u mnogim ljudskim kulturama od pamtiveka”, pišu autori u studiji.
Osnovne odlike promenjenih stanja svesti su promene svijesti o telu, prostoru i vremenu. Promenjena stanja svesti često su karakterisana povećanjem kreativnosti, življim mentalnim slikama i povećanjem percepcije lepote okruženja i privlačnosti lica.Autori tumače da promenjena stanja svesti ponekad odlikuju mistična iskustva, odnosno osećaj povezanosti s drugim područjem stvarnosti van zajedničkog prostora-vremena koje je teško prevesti u reči. Ta unutarnja stanja karakterišu osećaji večnosti, povezanost s nevidljivom višom silom, percepcija stvari kao „stvarnijih od stvarnih” i popuštanje granica između sebe i sveta.
Sigmund Frojd (Wikipedia)
Osećaj nedostatka odvojenosti sebe od sveta često se naziva okeanskim osećajem, što je termin koji je prvi put upotrebio francuski književnik i mistik Romen Rolan u pismu Sigmundu Frojdu, koji ga je kasnije opisao kao osećaj večnosti, osećaj kao da je nešto neograničeno, osećaj neraskidive veze, odnosno jedinstva s spoljnjim svetom u cjelini. Psihoanalitičar je raspravljao o okeanskim osećajima kao mogućem temelju duhovnih osećaja koji mogu postojatizvan institucionalnih religija.Slovački, odnosno ugarski mislilac Bela Hamvaš vinu i njegovim duhovnim svojstvima posvetio je svoju knjigu „Filozofija vina”.U poeziji je vino prikazano kao ulaz u božansko, a u starim mističnim tradicijama ono se koristilo za podsticanje kontakta s božanstvima.
Činjenica da je studija urađena na engleskom jeziku podrazumeva da su učesnici bili natprosečno obrazovani. To je još jedno ograničenje koje pominju autori.
Autori priznaju da njihova studija ima određena ograničenja. Naime, tokom eksperimenta dobrovoljci su bili u ugodnom, stimulativnom vizuelnom i zvučnom okruženju. Stoga je teško razlučiti koliko je na zabeležene efekte delovalo vino, a koliko okruženje. Namerno je odabrano baš onakvo okruženje u kakvom se vino uobičajeno pije.
(Unsplash/Anh Nguyen)
Studija je sprovedena u vinskom baru specijalizovanom za prodaju crvenog vina i hrane u Lisabonu. Učesnici su regrutovani među posetiocima bara, turistima u tom kraju i studentima i osobljem obližnjeg univerziteta koji su ga često posećivali. Vino je bilo besplatno, a dobrovoljci su obavešteni da jednostavno treba da uživaju u trenutku dok piju i da će na kraju ispuniti upitnik na engleskom o promenama svesti koje su doživjeli. Prosječna dob bila je 35,39 godina, a smešteni su za odgovarajuće stolove zavisno od toga da li su došli sami ili u društvu.
Činjenica da je studija urađena na engleskom jeziku podrazumeva da su učesnici bili natprosečno obrazovani. To je još jedno ograničenje koje pominju autori.Vino su odabrali proizvođači u saradnji s dvojicom somelijera iz bara, a ono je pre studije testirano na slučajnim posetiocima koji su ga dobro ocijenili. Svima je servirano u istim čašama. Dobrovoljcima je bilo dozvoljeno da puše ako to žele jer je to uobičajeno u baru, ali nije bila dopuštena upotreba mobilnih telefona. Obroci koje su jeli bili su uglavnom mali i laki, primerice hleb, sir, maslinovo ulje i malo dimljenih narezaka.
Kada su učesnici seli za sto, ispunili su kratak upitnik s osnovnim pitanjima na temu demografije, navika pušenja i temeljnog osećaja svesti. Jedni su pili sami, drugi s prijateljima suprotnog pola, treći s prijateljima istog pola, a četvrti u većim grupama.Na kraju su zadovoljstvo, uzbuđenje, intenzitet svesti tela, osećaj prolaska vremena i drugi efekti ispitani odgovarajućim psihološkim oruđima kao što su skala samoprocene (SAM), lestvica ocenjivanja promijenjenih stanja svesti (OAV) i vizuelna analogna ljestvica.
Etanol se obično smatra sedativom, uglavnom zbog svojeg delovanja na centar koji kontroliše iznose gama-aminobuertne kiseline (GABA), neurotransmitera koji se uobičajeno sintetiše u mozgu gde smanjuje nadražljivost živčanog sistema. No on, takođe, uzrokuje oslobađanje dopamina u mozgu, zbog čega deluje i kao stimulans, osobito u umerenim dozama.Osim toga, u crvenom vinu može povećati broj otkucaja srca i aktivnost simpatičkog živca mišića, što može pridoneti subektivnom osećaju uzbuđenja. Dopaminska aktivacija neurona koju uzrokuje etanol deluje na sistem nagrađivanja i osećaj zadovoljstva. Konačno, deluje i na osećaj prolaska vremena u smislu da se on doživljava sporijim.
(Izvor Indeks)
