Sa pet očiju, ustima okrenutim unazad i dugačkim trupom sa kandžama na mestu gde bi trebalo da bude nos, Opabinia regalis je jedna od najčudnijih slavnih ličnosti kambrijskog perioda.
U stvari, ovaj drevni stanovnik je toliko jedinstven da naučnici nikada nisu otkrili drugu vrstu u fosilnom zapisu koja se uklapa u njegovu porodicu. Do sada.Upoznajtemalu morsku životinju Utaurora comosa sa šiljastim repom koja je živela nekoliko miliona godina posle Opabinia-e regalis u sadašnjoj Severnoj Americi. Prvi put opisana 2008. godine, Utaurora comosa je prvobitno klasifikovana kao rođaka strašnog predatora Anomalocaris s kandžastim licem koji je terorisao kambrijska mora. Ali nova studija sugeriše da je Utaurora comosa možda bila mnogo više od još jednog drevnog predatora.
Kambrijska eksplozija je takođe dovela do razvoja prvih zaista strašnih predatora. Te ubice-mesožderke poznate su kao radiodonti – što se odnosi na usta u obliku kružne testere na donjoj strani glave.
U radu objavljenom 9. februara u časopisu Proceedings of Royal Society B, istraživači su ponovo ispitali jedini poznati fosil Utaurora comosa, upoređujući ga sa više od 50 živih i izumrlih životinjskih primeraka. Tim je zaključio da je Utaurora comosa skoro sigurno rođak Opabinia-e – a ne rođak Anomalokaris-a – što Utaurora comosa čini tek drugim članom Opabinia porodice ikada otkrivenim i prvim pronađenim posle više od 100 godina.„Najčudnije čudo kambrije više ne stoji samo”, napisali su istraživači u svom naučnom radu.
Od pre 541 miliona do 485 miliona godina, Zemljina mora su prvi put procvetala biodiverzitetom. Ovo doba, koje se ponekad naziva i kambrijska eksplozija, bilo je kada su se rođaci svih velikih životinjskih grupa koje su danas žive prvi put pojavili u vodi. Kambrijska eksplozija je, takođe, dovela do razvoja prvih zaista strašnih predatora.Te ubice-mesožderke poznate su kao radiodonti – što se odnosi na usta u obliku kružne testere na donjoj strani glave. Mnogi od njih – uključujući zloglasni Anomalokaris – takođe su imali hvataljke, nalik na kandže na prednjim stranama glave, verovatno za grabljenje nesuđenog plena i isporuku ka gladnim ustima.
U širem smislu, postojanje još jednog opabinida pokazuje da ovo nije bila samo porodica čudaka, već da su oba stvorenja bila „deo šire slike” kambrijske evolucije, kaže Stiven Pajts.
Jedini poznati fosil Utaurora comosa nije imao takve dodatke na glavi. U međuvremenu, njegovo telo dugačko bilo je podeljeno na 14 ili 15 brazdi, od kojih je svaka imala šiljasti preklop, slično kao kod opabinije. Uprkos ovim detaljima, fosil Utaurora comosa je 2008. klasifikovan kao radiodont.U tome se nije slagao paleontolog Stiven Pejts, bivši diplomirani student sa Harvarda i glavni autor nove studije. Dakle, u svom novom radu, on i kolege su ponovo ispitali fosil komose, upoređujući 125 fosilnih osobina sa više od 50 grupa živih i izumrlih člankonožaca, koji je načešći tip u životinjskom carstvu i uključuje sve insekte, rakove i pauke.
Analiza tima je pokazala da se gotovo nijedna od osobina Utaurora comosa ne uklapa u porodicu radiodonta, već je fosilno stvorenje bilo skoro sigurno povezano sa Opabinia-om.„ Opabinia nije bila tako jedinstvena vrsta kao što smo mislili”, izjavio je Pejts.Ova otkrića su uzbudljiva iz nekoliko razloga, od kojih je ne najmanji taj što Opabinia sada može pozvati bar još jednu vrstu „na svoja porodična okupljanja”, piše magazin Live Science.
U širem smislu, postojanje još jednog opabinida pokazuje da ovo nije bila samo porodica čudaka, već da su oba stvorenja bila „deo šire slike” kambrijske evolucije, rekao je Pejts za „Njujork tajms”.Sa ustima okrenutim unazad i izbrazdanim telima koja izgledaju gotovo segmentirano, Opabinia i Utaurora comosaizgledaju kao jasni prethodnici modernih zglavkara, od kojih mnogi poseduju i danas iste osobine, dodao je Stiven Pejts.
(Izvor Sputnjik)
