MEĐU IZMEĐU

DA VINČI I GRAVITACIJA

354 pregleda
Da Vinči

Inženjeri sa Univerziteta Kaltek otkrili su da je Leonardo da Vinči razumeo silu gravitacije i pokušao da je objasni, mada ne potpuno tačno, vekovima pre Isaka Njutna.U članku objavljenom u časopisu Leonardo, istraživači su proučavali jednu od Da Vinčijevih svezaka i utvrdili da je slavni polimat smislio niz eksperimenata dademonstrira gravitaciju kao oblik ubrzanja, a i da je uobličio model gravitacione konstante do 97 odsto preciznosti.

Da Vinči, koji je živeo od 1452. do 1519. godine, važi za jednog od najumnijih ljudi u istoriji koji je umnogome bio ispred svog vremena.Tek je Galileo Galilej 1604. godine teoretisao da je pređena daljina padajućeg objekta proporcionalna kvadratu proteklog vremena. Skoro dva veka posle toga je Isak Njutn objasnio i definisao zakone univerzalne gravitacije.Glavna prepreka Da Vinčiju na ovom polju bile su ograničene alatke koje je imao na raspolaganju. Primera radi, nije mogao da precizno meri vreme dok su predmeti padali.

Da Vinčijeve eksperimente prvi put je zapazio profesor aeronautike i medicinskog inženjerstva Mori Garib sa Kalteka u Kodeksu Arundel – kolekciji spisa u kojima se autor bavio naučnim temama, umetnošću i ličnim temama. Garib je 2017. godine proučavao tehnike vizuelizacije kretanja italijanskog mislioca dok je predavao studentima. Tada je primetio nekoliko skica trouglova koje se pravio pesak što curi iz tegli.

„Ono što mi je zapalo za oči je fraza Equatione di Moti na hipotenuzi jednog od trouglova”, kaže Garib. Uz pomoć kolega Krisa Rota sa Kalteka i Flavija Noke sa Univerziteta primenjenih nauka i umetnosti u Ženevi uspeo je da odgonetne da je Da Vinči pokušavao da objasni gravitaciju. U papirima Da Vinči opisuje eksperiment s bokalom koji se kreće u ravnoj liniji i iza sebe ispušta ili vodu ili granularni materijal (verovatno pesak). Njegove beleške jasno stavljaju do znanja da je bio svestan da voda ili pesak ne padaju istom brzinom, već ubrzavaju, a i da padajući materijal posle nekog vremena polako prestaje da u pada u horizontalnom pravcu, već je ubrzanje samo na dole usled sile gravitacije.

Ukoliko se bokal pomera konstantnom brzinom, linija koju stvara padajući materijal je vertikalna, pa se trougao ne formira. Ukoliko se bokal pomera konstatno, linija padajućeg materijala je pomalo zakrivljena i formira trougao.Međutim, kako je Da Vinči pokazao na ključnom dijagramu, ukoliko se bokal kreće istom brzinom kojom gravitacija ubrzava materijal koji pada, oni stvaraju savršeni jednakostranični trougao – što je Garib prvi put primetio kada je video Da Vinčijev natpis Equatione di Moti, odnosno „izjednačavanje kretanja”.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar