LESTVICE ŽIVOTA

DEPRESIJA VREBA U KRVI

Shutterstock

„Ovo je deo naših napora da psihijatriju iz 19. veka prebacimo u 21. vek. Da pomognemo da ona postane poput drugih savremenih oblasti poput onkologije. Na kraju, naša misija je da se sačuvaju i poboljšaju životi ljudi, smatra Aleksandar B. Nikulesku sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Indijana.

Grupa naučnika koju je predvodio profesor Aleksandar B. Nikulesku sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Indijana smislila je test krvi koji može da otkrije koliko je stanje depresije kod pacijenta ozbiljno depresije pacijenta, a ujedno da obaveštava o riziku njenog pogoršanja ili nastanka bipolarnog poremećaja.

Najnoviji test krvi zasnovan na prethodnom radu Nikuleskuove grupe, koja je identifikovala biomarkere koji mogu da prate sklonost ka samoubistvu i posttraumatski stresni poremećaj. Opis najnovijeg testa krvi za depresiju i bipolarni poremećaj objavljen je u časopisu Molecular Psychiatry. „Pioniri smo na području precizne medicine u psihijatriji tokom poslednje dve decenije, posebno u poslednjih 10 godina. Ova studija predstavlja trenutni vrhunski ishod naših napora, rekao je Nikulesku i dodao: „Ovo je deo naših napora da psihijatriju iz 19. veka prebacimo u 21. vek. Da pomognemo da ona postane poput drugih savremenih oblasti poput onkologije. Na kraju, naša misija je da se sačuvaju i poboljšaju životi ljudi.

Nastanak testa zahtevao je veliki posao. Obuhvatajući četiri godine i uključujući više od 300 učesnika, Nikuleskuov tim proceduralno je sledio plan od četiri koraka da bi otkrio koji će biomarkeri biti važni za osmišljavanje krvnog testa za depresiju i bipolarnost, prenosi IFL Science. Prvo, pratili su grupu učesnika u studiji tokom određenog vremenskog perioda, procenjujući promene u njihovom raspoloženju i korelirajući to s promenama biomarkera koje su se dogodile u njihovoj krvi, prelazeći iz jednog raspoloženja u drugo.

Nakon identifikacije nekih biomarkera kandidata koji su menjali nivoe s promenama raspoloženja, Nikuleskuov tim je ukrštao i potvrđivao biomarkere koje su pokupili sa svim prethodno dokumentovanim biomarkerima iz srodnih studija na terenu. Identifikovali su 26 ključnih biomarkera koje su zatim koristili u naknadnoj istrazi gde su pratili promene ovih biomarkera u kohorti pacijenata koji su imali klinički ozbiljnu depresiju ili maniju.


(
Shutterstock)

Posle ove validacije, koristili su biomarkere u drugoj kohorti pacijenata da bi testirali koliko dobro mogu da koriste markere da procene koliko pacijent možeda bude bolestan ili bi mogao to da postane u budućnosti. Nakon toga, na osnovu svojih nalaza i sposobnosti testa krvi da tačno proceni ishode pacijenta, oni su ga koristili za prilagođavanje lekova potrebama pacijenta.

Zanimljivo je da je tokom studije Nikuleskuov tim otkrio još jednu važnu vezu između gena za cirkadijalni ritam, koji regulišu naš unutrašnji biološki sat, budnost i sezonske promene, i poremećaje raspoloženja.

„Ovim radom želeli smo da napravimo testove krvi za depresiju i bipolarni poremećaj, da napravimo razliku između njih i da prilagodimo tretmane za svakog pacijenta ponaosob, rekao je Nikulesku. „Biomarkeri krvi se pojavljuju kao važni alati u poremećajima kod kojih subjektivnost pojedinca ili klinički utisak zdravstvenog radnika nisu uvek pouzdani. Ovi testovi krvi mogu vam otvoriti vrata za precizno, personalizovano podudaranje s lekovima i objektivno praćenje odgovora na lečenje, dodao je Nikulesku.

Zanimljivo je da je tokom studije Nikuleskuov tim otkrio još jednu važnu vezu između gena za cirkadijalni ritam, koji regulišu naš unutrašnji biološki sat, budnost i sezonske promene, i poremećaje raspoloženja. Ovo bi moglo da objasni zašto neki pacijenti dobijaju ozbiljnije simptome kada se sezona menja, a i poremećaji spavanja koji se često prijavljuju kod promena raspoloženja. U eri u kojoj se biomarkeri krvi sve više koriste u medicini za procenu i dijagnozu, ova studija predstavlja važan korak napred u postavljanju održivog krvnog testa za depresiju i bipolarnu bolest.

„Biomarkeri krvi nude stvarne prednosti kliničke prakse. Mozak ne može lako da se biopsira kod živih pojedinaca, pa smo godinama naporno radili na identifikovanju biomarkera krvi za neuropsihijatrijske poremećaje, zaključuje profesor Nikulesku. „S obzirom na činjenicu da će jedna od četiri osobe tokom svog života imati epizodu kliničkog poremećaja raspoloženja, potreba i značaj napora poput našeg ne mogu se preceniti.

(Izvor N1)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar