ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

ДЕПРЕСИЈА ВРЕБА У КРВИ

Shutterstock

„Ово је део наших напора да психијатрију из 19. века пребацимо у 21. век. Да помогнемо да она постане попут других савремених области попут онкологије. На крају, наша мисија је да се сачувају и побољшају животи људи, сматра Александар Б. Никулеску са Медицинског факултета Универзитета Индијана.

Група научника коју је предводио професор Александар Б. Никулеску са Медицинског факултета Универзитета Индијана смислила је тест крви који може да открије колико је стање депресије код пацијента озбиљно депресије пацијента, а уједно да обавештава о ризику њеног погоршања или настанка биполарног поремећаја.

Најновији тест крви заснован на претходном раду Никулескуове групе, која је идентификовала биомаркере који могу да прате склоност ка самоубиству и посттрауматски стресни поремећај. Опис најновијег теста крви за депресију и биполарни поремећај објављен је у часопису Molecular Psychiatry. „Пионири смо на подручју прецизне медицине у психијатрији током последње две деценије, посебно у последњих 10 година. Ова студија представља тренутни врхунски исход наших напора, рекао је Никулеску и додао: „Ово је део наших напора да психијатрију из 19. века пребацимо у 21. век. Да помогнемо да она постане попут других савремених области попут онкологије. На крају, наша мисија је да се сачувају и побољшају животи људи.

Настанак теста захтевао је велики посао. Обухватајући четири године и укључујући више од 300 учесника, Никулескуов тим процедурално је следио план од четири корака да би открио који ће биомаркери бити важни за осмишљавање крвног теста за депресију и биполарност, преноси IFL Science. Прво, пратили су групу учесника у студији током одређеног временског периода, процењујући промене у њиховом расположењу и корелирајући то с променама биомаркера које су се догодиле у њиховој крви, прелазећи из једног расположења у друго.

Након идентификације неких биомаркера кандидата који су мењали нивое с променама расположења, Никулескуов тим је укрштао и потврђивао биомаркере које су покупили са свим претходно документованим биомаркерима из сродних студија на терену. Идентификовали су 26 кључних биомаркера које су затим користили у накнадној истрази где су пратили промене ових биомаркера у кохорти пацијената који су имали клинички озбиљну депресију или манију.


(
Shutterstock)

После ове валидације, користили су биомаркере у другој кохорти пацијената да би тестирали колико добро могу да користе маркере да процене колико пацијент можеда буде болестан или би могао то да постане у будуц́ности. Након тога, на основу својих налаза и способности теста крви да тачно процени исходе пацијента, они су га користили за прилагођавање лекова потребама пацијента.

Занимљиво је да је током студије Никулескуов тим открио још једну важну везу између гена за циркадијални ритам, који регулишу наш унутрашњи биолошки сат, будност и сезонске промене, и поремећаје расположења.

„Овим радом желели смо да направимо тестове крви за депресију и биполарни поремећај, да направимо разлику између њих и да прилагодимо третмане за сваког пацијента понаособ, рекао је Никулеску. „Биомаркери крви се појављују као важни алати у поремећајима код којих субјективност појединца или клинички утисак здравственог радника нису увек поуздани. Ови тестови крви могу вам отворити врата за прецизно, персонализовано подударање с лековима и објективно праћење одговора на лечење, додао је Никулеску.

Занимљиво је да је током студије Никулескуов тим открио још једну важну везу између гена за циркадијални ритам, који регулишу наш унутрашњи биолошки сат, будност и сезонске промене, и поремећаје расположења. Ово би могло да објасни зашто неки пацијенти добијају озбиљније симптоме када се сезона мења, а и поремећаји спавања који се често пријављују код промена расположења. У ери у којој се биомаркери крви све више користе у медицини за процену и дијагнозу, ова студија представља важан корак напред у постављању одрживог крвног теста за депресију и биполарну болест.

„Биомаркери крви нуде стварне предности клиничке праксе. Мозак не може лако да се биопсира код живих појединаца, па смо годинама напорно радили на идентификовању биомаркера крви за неуропсихијатријске поремећаје, закључује професор Никулеску. „С обзиром на чињеницу да ц́е једна од четири особе током свог живота имати епизоду клиничког поремећаја расположења, потреба и значај напора попут нашег не могу се преценити.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

Оставите коментар