TREĆI SMER

DESIO MI SE FULEREN

Naslovnica

Pre nekoliko decenija upoznao sam našeg najvećeg zanesenjaka, i među naučnicima i među ne-naučnicima. Ali za divno čudo: nesvakidašnje zamisli mu se obistinjuju.


Stanko Stojiljković

Kako se baš meni, prvom među ovdašnjim novinarima, desio fuleren? Uz malo napora, setio sam se, naravno.

Držao sam u rukama njegovu knjigu, u vreme socijalističko neobičnog naslova – „Ći inženjering. Proizašlu iz prethodno odbranjenog zajedničkog doktorata Mašinskog i Medicinskog fakulteta, čiji je mentor bio istaknuti akademik i lekar s Vojnomedicinske akademije koji je prvi kod nas uveo akupunkturu.

Neobično, zar ne?

I to sam novinskim čitaocima opisao početkom osamdesetih, a da pojma nisam imao šta zagonetna reč „ći znači. Životna energija, tako je izgovaraju Kinezi, a zapadnjaci uzvraćaju: Vis vitalis. Tek kasnije ću svatiti da je trojstvo „ći“ je simetrija, harmonija i savršenstvo.

Klupko najveće zagonetke postojanja, Vis vitalis, počinje da se odmotava, fuleren se pojavljuje, i odmah se raskrilio nasred velikog platna nesvakidašnje nadarenog srpskog slikara Dragana Mojovića. Mogli bismo se s razlogom zapitati da li mu je to bilo prvo umetničko prikazanje u svetu.

Izgledalo je kao da je stigao iz nigdine, i to bi se moglo smatrati prilično tačnim opisom. Tek pre desetak godina američki naučnici su ga pomoću svemirskog teleskopa usnimili u jednoj zvezdanoj nebuli. Dakle, postoji od iskona, samo ljudi za to nisu dugo znali. Igrom slučaja, znatno ranije su ga spazili u laboratoriji.

Domišljati istraživači su mu nadenuli ime u znak sećanja na čuvenog arhitektu Bakminstera Fulera, koji je svoja zdanja natkrilio napola presečenim kupolom koja je neodoljivo podsećala na polovinu fulerena.

Izdeljena na petougaonike i šestougaonike, predstavljala je najpouzdaniji krov.

U Centru za molekularne mašine Mašinskog fakulteta u Beogradu posmatrali su ga pre svih ispod skenirajućeg tunelskog mikroskopa (STM), s nezamislivim uveličanjem, i svojim očima se uverili da je sastavljen od 60 atoma ugljenika. Otuda mu ime – S60 , pod kojim se navodi u naučnim člancima.

Naposletku se neko dosetio, valjda posle utakmice, da mu prišije naziv – „bakibol, zato što neodoljivo liči na fudbalsku „buba-maru.

Zašto sam se ovoliko raspričao?

Neka to bude svojevrsni uvod, naravno bez stručnih pojedinosti, koji najavljuje najveći istraživački iskorak u Srbiji ikada: četvrtu naučno-tehnološku revoluciju. Da, a u samoj srži tog nenadmašnog umnog poduhvata krije se golim okom nevidljiv najskladniji i najčvršći molekul u vaskolikom beskraju.

U tom jedinstvenom prevratu (u naučnom žargonu – revoluciji) združili su se naš junak s početka priče, prof. dr Đuro Koruga, i najuspešniji poslovni čovek našeg roda ikad, Filip Cepter, predvodeći poveću družinu naučnika i stručnjaka raznih usmerenja, razmeštenu u nekoliko zemalja. Odnedavno su joj se iz budućnosti pridružili mladi, odabrani beogradski visokoškolci sa master i doktorskih studija.

Stoga vas pozivam, poštovani čitaoci, da na potonjim stranicama „Galaksija doživite ovu neobičnu tragalačku pustolovinu ljudskog duha iz koje će nam – kao iz „1001 noći – sledećih godina i decenija stizati najuzbudljivije skaske.

Prvi plodovi višegodišnjeg proučavanja i ispitivanja već se, pod nevidljivom dirigentskom palicom gospodina Filipa Ceptera, veoma uspešno prodaju u celom svetu.

I kako vreme prolazi, sve više i brže će se svetsko tržište širiti, jer su proizvodi na bazi tajanstvenog S60 osnova obnove poremećenog toka „ći energije (Vis vitalis) u našem organizmu.

O autoru

Stanko

1 komentar

  • … Harold Walter Krotoschiner – poznatiji po nadimku Kroto je „ugljenikov kavez“, neodoljivo sličan fudbalskoj lopti – bubamari, nazvao fuleren, u čast američkom vizionarskom arhitekti, dizajneru, filozofu, pronalazaču i piscu Richardu Buckminsteru Fulleru, koji je popularisao geodetske kupole slične strukture, za Svetski sajam 1967, u Montrealu.
    Tako su Harry Kroto i njegovi fulereni počeli život nano sveta. Međutim, otkriće fulerena nije ostavilo ubedljiv utisak tokom 1985. godine, jer nije imalo dokaza. Prvi radovi na istu temu su čak tvrdili da je u pitanju greška, ali je tačka na sumnje stavljena 1996. kad su Smalley, Curl i Kroto dobili Nobelovu nagradu za hemiju…
    ( Iz moje knjige “Uvod u nanostomatologiju”; 1. Poglavlje: Istorija nanotehnologije, podnaslov: Moderna era).
    Ispravka tehničke greške (2x), dobijene konvertovanjem ćirilice u latinicu: hemijski simbol fulerena C60 umesto S60.

Ostavite komentar