ПАНДОРИНА КУТИЈА

ДНК ИЗ ЧЕРНОБИЉА ИСТА

Илустрација

Код деце оних који су преживели катастрофу генетски поремећаји нису учесталији.

Недавно објављена научна студија која је утврђивала промене и стопи мутација код деце родитеља који су преживели нуклеарну експлозију у Чернобиљу показују да њихови потомци немају већи број генетских поремећаја у односу на осталу популацију. Деценијам се у популарној култури бебе родитеља који су преживели неку нуклеарну несрећу приказују као мутанти са разним деформитетима или као особе које ће сигурно оболети од рака. Нова студија у којој су прикупљени подаци о деци чији су родитељи били изложени зрачењу приликом чернобиљске катастрофе 1986. године, показује да ова деца немају ништа више ДНК мутација у поређењу са децом рођеном од других родитеља у било ком другом крају света, преноси Гардијан.


Забавни парк

Студија, објављена у часопису Science, једна је од првих која је систематски анализирала промене у инциденци појаве мутација код људи које су били изложени некој вештачкој катастрофи, попут случајног излагања радиоактивном зрачењу. Поред пружања нових увида у то како зрачење утиче на људско тело, ови налази би требало да помогну и да се охрабре други људи који су можда били изложени зрачењу, попут оних који су живели у близини фабрике у Фукушими 2011. године, да је безбедно да се врате својим кућама или да имају потомство.

Јонизујуће зрачење може да оштети ДНК у ћелијама људи који су били изложени радијацији, посебно у погледу предиспозиције за добијање рака, али није било довољно познато да ли и колико оштећује јајну ћелију и ћелије сперматозоида.

„Људи се плаше повратка, а највише их брину управо трансгенерацијски ефекти зрачења, наводи др Сивен Чанок из Националног института за рак у Роквилу, у америчкој држави Мериленд, који је био супервизор истраживања. „Тај научно фантастични стереотип о бебама са три главе је јако укорењен у свести многих, па и становника Фукушиме.

Иако су њихови родитељи били изложени високим нивоима зрачења, код ове деце није дошло до повећања броја нових мутација оних које нису откривене ни код једног од родитеља, али које су могле да настану због оштећења њихових јајних ћелија или сперме.

Јонизујуће зрачење може да оштети ДНК у ћелијама људи који су били изложени радијацији, посебно у погледу предиспозиције за добијање рака, али није било довољно познато да ли и колико оштећује јајну ћелију и ћелије сперматозоида. У теорији, мутације у овим ћелијама се преносе на наредне генерације и потенцијално могу да изазову развојне поремећаје или рак код потомака оних који су били изложени зрачењу. Да би проверили ову могућност, Чанок и његове колеге су анализирале геном 130 деце родитеља који су или учествовали у отклањању последица после експлозије нуклеарке у Ченобиљу, или су евакуисани из оближњих градова и насеља. Научници су анализирали и геном родитеља и њихове деце зачете после несреће.


ДНК мутације

Иако су њихови родитељи били изложени високим нивоима зрачења, код ове деце није дошло до повећања броја нових мутација – оних које нису откривене ни код једног од родитеља, али које су могле да настану због оштећења њихових јајних ћелија или сперме. „Ове мутације могу бити у крви родитеља, али не налазимо те стравичне мутације сперме и јајних ћелија како их представља научна фантастика, наглашава Чанок. „Сматрамо да би ово требало да буде охрабрујући податак да нема доказа о суштинским и значајним трансгенерацијским ефектима радијације.

Постдокторанд из Института Сангер у Хинкстону, центру за истраживање генома Универзитета у Кембриџу, др Алекс Кејгн, наглашава да ови налази не умањују небројене личне трагедије које су доживели сви они који су осетили последице нуклеарне експлозије у Чернобиљу, али ипак, им даје трачак наде да потенцијалне штетне ефекте зрачења које су поднели нису пренели на ДНК своје деце.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар