Naučnici su izradili prvu genetsku kartu šimpanzi koja nudi detaljnu rekonstrukciju prošlih migracija ugroženih vrsta i predstavlja novi alat u borbi protiv ilegalne trgovine. Genomski katalog koji uključuje 828 jedinki iz Afrike, sada se može koristiti za povezivanje ukradenih šimpanzi ili njihovog mesa ili dijelova tijela, s njihovim mjestom podrijetla u krugu od 100 kilometara.Rezultati višegodišnjeg istraživačkog projekta objavljeni su u časopisu Cell Genomics.
„Ako možemo doznati genetsku raznolikost ove ugrožene vrste i njenu demografsku povest…to može pomoći u izradi boljeg plana očuvanja”, rekla je za AFP prva autorka Klaudija Fontsere iz Instituta za evolucionu biologiju u Španiji. Uzorci DNK prikupljeni su iz izmeta šimpanzi u okviru Panafričkog programa na 48 lokacija u središnjoj i zapadnoj Africi. To je koristan način za proučavanje ugroženih vrsta jer omogućuje opsežno prikupljanje uz minimalno ometanje životinja, ali predstavlja tehnički izazov jer sadrži samo tragove DNK domaćina. Naučnici su doskočili tome koristeći novu tehniku sekvenciranja koja je prvi put korišćena za proučavanje neandertalaca. Tako su otkrili 50 posto više varijanti na hromozomu 21 nego što je ranije.
Ranije je sekvencirano samo 59 celih genoma, uglavnom od životinja u zatočeništvu sa ograničenim informacijama o njihovom poreklu. „Bilo je puno rasprava o tome jesu li se četiri podvrste čimpanza uistinu odvojile jedna od druge ili je među njima postojao uporni protok gena”, rekla je za koautorka Mimi Aranđelović iz Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju.Tim je otkrio da su podvrste šimpanze bile odvojene u prošlosti, ali i da su doživele razdoblja genetske razmene, što bi moglo pomoći da se objasni zašto su prošle studije, koje su pokušavale da rekonstruišu njihovu evolucionu istoriju, došle do različitih zaključaka.
Otkrili su da geografske prepreke poput jezera i reka stvaraju genetske barijere između podvrsta i zajednica. Fontsere je objasnila da bi genetska karta mogla pomoći da se odredi odakle su došle šimpanze kojima se ilegalno trguje.Iako je vraćanje u divljinu zahtjevna misija zbog složene društvene strukture životinja, istraživanja su pokazala da im je bolje kad su smeštene u utočištima blizu mesta porekla.
(Izvor Indeks)
