SRICANJE ISTORIJE

DREVNA LOBANJA S METALOM

Ilustracija

Ilustracija

Međutim, ono što je čudno jeste njen metalni implantat koji bi, ako je autentičan, mogao biti jedinstven nalaz iz drevnog andskog sveta.

Naučnici još ne znaju koje je pravo poreklo izdužene lobanje u koju je ugrađen metalni implantat. Naime, ne znaju radi li se o najranijem primeru drevnog hirurškog implantata u Peruu ili o modernoj krivotvorini. To što lobanja, donirana Muzeju osteologije u Oklahoma sitiju, ima izduženi oblik nije nešto neobično jer su Peruanci u antičko doba znali stiskati dečje glave trakama tokom njihovog razvoja da bi postigli tu formu. Međutim, ono što je čudno jeste njen metalni implantat koji bi, ako je autentičan, mogao biti jedinstven nalaz iz drevnog andskog sveta.

Postupak bušenja

Uz ugrađen metalni predmet u lobanji se nalazi rupa koja je verovatno posljedica postupka trepanacije, odnosno otvaranja lobanje radi rasterećenja mozga pri pokušaju lečenja ozlede ili medicinskog oboljenja, što je bila uobičajena praksa u antičkom svetu. Osteološki muzej navodi da njegovi stručnjaci još nisu uspeli proveriti autentičnost metalnog implantata. Glasnogovornik muzeja rekao je za Live Science da nije sprovedeno datiranje ugljenikom i da specijalizovani arheolozi tek treba detaljno da analiziraju lobanju.

Da li je implantat autentičan?

Live Science je razgovarao s nekoliko neovisnih stručnjaka o mogućem poreklu lobanje, no njihova se mišljena razlikuju. Neki su skeptični i smatraju da se radi o krivotvorini, dok drugi pretpostavljaju da bi ovo mogao biti primer drevne medicinske prakse. Prilično se dvoumim da je ovo autentično”, rekao je antropolog Džon Verano sa Univerziteta Tulen u Luizijani, navodeći da je metalni implantat možda moderna krivotvorina, čak i ako je lobanja legitimna. Ukratko, mislim da se radi o pokušaju da lobanja postane vredan kolekcionarski predmet. Ovaj metalni implantat mogao je biti umetnut pre mnogo decenija, pre nego što ga je dobio muzej ili nabavio donator.

„Na temelju preloma ova osoba koja izgleda kao stariji muškarac, doživela je ogromnu traumu tupim predmetom na desnoj strani glave. Koncentrične linije preloma pokazuju znake zaceljivanja, što ukazuje na to da je čovek živeo nakon povrede najmanje nekoliko sedmica do nekoliko meseci.

Pomenuti antropolog je ispitao nekoliko andskih lobanja koje navodno imaju metalne implantate i 2010. objavio istraživanje na tu temu u časopisu Journal of Osteoarchaeology. Tamo navodi primere lobanja s krivotvorenim metalnim implantatom ili onih kod kojih je nađen metal, ali se radilo o pogrebnoj ponudi, a ne o hirurškom procesu.

Drugi naučnici, pak, smatraju da se radi o stvarnom primeru drevne medicinske prakse, ali da je prerano to tvrditi sa sigurnošću dok se ne sprovedu dalja testiranja.Nikad pre nisam videla ništa slično. Na temelju fotografija čini se kao da je metalni deo oblikovan prema lobanji”, izjavila je antropologinja Daniel Kurin sa Univerziteta Kalifornija:Na temelju preloma ova osoba, koja izgleda kao stariji muškarac, doživela je ogromnu traumu tupim predmetom na desnoj strani glave. Koncentrične linije preloma pokazuju znake zaceljivanja, što ukazuje na to da je čovek živeo nakon povrede najmanje nekoliko sedmica do nekoliko meseci.

„Budući da je metalurška tehnologija u to vreme varirala širom Anda, testiranja na lobanji bi mogla pokazati gde je taj metal proizveden. Takođe bi bilo dobro napraviti rendgenski snimak lobanje da bi se utvrdilo pokriva li komad metala trepanacijski otvor i/ili otvoreni prelom lobanje. Postoji nekoliko slučajeva prošlih otkrića gde je nakon trepanacije u izrezanu rupu stavljen komad ljudske kosti”, dodala je Daniel Kurin, koja je u članku u časopisu American Journal of Physical Anthropology iz 2013. godine pisala o slučaju osobe koja je živela u Peruu pre otprilike 800 godina i nosila pripijenu kapu s metalnim delom kao kacigu koja štiti područje izbušeno trepanacijom.

Osteološki muzej nije za sada naveo kada će sprovesti detaljna istraživanja na lobanji.

(Ilustracije Osteološki muzej Oklahoma siti)

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar