ПАНДОРИНА КУТИЈА

ДРЕВНИ НУКЛЕАРНИ РАТОВИ

Илустрација (CC0 Pixabay)

Митови и легенде о многим ишчезлим цивилизацијама говоре да су оне некада користиле веома моћна оружја која ни данас нису идентификована. Докази да су таква оружја постојала јесу трагови разарања земљишних слојева које археолози још нису објаснили. То су трагови попут тунела, гигантских градова и огромних утврђења.

Још у познатим индијским еповима о Рамајани и Махабхарати помињу се чудесна оружја и ратови које су водили митски ликови. У Махабхарати се често спомињу нуклеарни описи. „…и испали експлозивни стуб који се раствори у свим правцима и изазва јаку светлост као 100.000 сунаца… Тада је и вода постала врела од топлине… А свет изгорео од жара.”

Оружје звано вајавја такође се помиње у Махабхарати као оружје које има јако радијацијско деловање, тако да „убија и плод у женама”.

Прах и пепео, божанске муње

На основу детаљних записа који постоје о том оружју, где се препознају ласери и друга чуда технике, уочава се да се није много разликовало од савременог оружја. Најстарије легенде кажу да је то оружје које су користили небески богови, па се зато и назива божанско. У најранијој индијској књижевности наводи се да је постојао и наук о божанском оружју звано астравиџа, чија појава није објашњена јер су та оружја напросто нестала из историје, преноси хрватски портал „Дневно”.

Јачина деловања тог оружја одређивала се према степену уништења. Тако су постојала оружја која претварају у прах и пепео читаве градове и војску. Једно од најпознатијих божанских оружја у индијској митологији јесте Индрин пламен, који може да уништи подручје у широком луку при чему се јавља и кугласта муња.

Те кугласте муње које су уништавале и парале небом спомињу се и у египатској „Књизи мртвих”, а проучавао их је и Никола Тесла. Осим Индриног пламена, познати су: Брахмино оружје, брахмаширас, брахмадандон, пашупати, сандагара, тваштар и разне вимане (летелице). Многа од тих оружја могла су изазвати катаклизме, разне болести услед радијације, као и тренутни нестанак људи и ствари.

За науку виша сила и енергија немогући

У индијској митологији помињу се још нека оружја:

божански Индра који је „кидао тврђаве”, чији само један споменик данас постоји у Индији;

лос вапит, односно натприродна моћ ветра, док је код Јевреја то уријел;

маузола парва, оружје које доноси смрт;

дарпана, оружје од којег се све суши;

моха, изазива губитак свести и масовну амнезију;

шатагани варшана, изазива експлозије праћене бљеском;

вастер, оружје хаоса, било је најмоћније оружје, а у Америци је познато као машмак;

пинака, бацач пламена било је оружје бога Шиве;

моханастра, оружје од којег целе војске падају у несвест;

таштра, изазива маглу и уништава све пред собом.

Та оружја уништила су градове као што су Дундалк, Болсен, Екос, што су и археолози потврдили. За науку је такво уништење, које подсећа на уништење неком вишом силом и енергијом, немогуће.

У индијским изворима спомињу се и звучна оружја која изазивају тако ужасан звук као да се планине руше. Индијски списи тврде и да су многа оружја имала своју хијерархију, па је постојало прво оружје (оружје уобичајене моћи) и последње оружје (оружје веома велике моћи).

Поверовали у ванземљце

Докази кроз историју

Ево како су нека од фантастичних оружја деловала кроз историју:

  • Нан мадол је сведок колосалне енергије која је ту деловала.
  • Троја 4 — четврти слој града дословно је избрисан
  • Шурупак је још 3.000 пре нове ере спаљен и загонетно пропао
  • Мохенџо Даро 4 је град који је сравњен са земљом нуклеарном енергијом пре 5.000 година.

Такође, нађени су и градови за које се сматра да су истопљени деловањем колосалне енергије, као на примјер Јерихон 2. Познато је да се гранит топи на 1.300 степени Целзијусових тако да помисао да је то био пожар отпада.

Човек као врста није могао у својој свести да изгради тако фантастично веровање о божанском оружју и његовој моћи него је веровао да је то дошло од неке напредније цивилизације, која је или сишла са звезда или је припадала чувеној Атлантиди. Зато се култ рата ширио међу људима још од пећинског човека. Од када постоји човек, само 300 година је прошло без рата. Сви остали миленијуми обележени су крвавим сукобима.

Многи древни извештаји говоре о постојању овог изузетно моћног оружја и описују га. Позната је и „грчка ватра”, која је изазивала страшну експлозију и појаву дима. Њен пламен летео је брзином муње и био је праћен грмљавином.

У персијској митологији спомиње се оружје звано вазишта и спеништа као изузетно разарајуће.

Келтска традиција описује оружје звано ламфаде, утемељено на уранијуму.

Скандинавци су, према легенди, имали копље гунгни које је одмах погађало циљ.

У описима свих тих моћних оружја стоји да су их користила човеку непозната бића и да су им техника и деловање исти као и код савремених. То би значило да многи изуми нису измишљени него само поново откривени, као и то да се људска историја понавља.

(Извор Спутњик)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар