MEĐU IZMEĐU

DROGA U ZUBNOM KAMENCU

Unsplash/Jonathan Borba

Ako je sudeći po novoj metodi, koja analizira ostatke droga u zubnom kamencu, mogli bismo da saznamo mnogo toga.

Metoda, kojom su pronađeni tragovi lekova i droga na kosturima ljudi iz 19. veka, mogla bi da kaže mnogo o navikama čovečanstva stotinama hiljada godina unazad. Kako bi proučavali istoriju korišćenja lekova i droga, većina naučnika istražuje i analizira lule za pušenje i posude za piće, nadajući se da će tako naći ostatke trajnih psihoaktivnih molekula. Ali, analiza artefakata obloženih lekovima često izostavlja supstance poput halucinogenih gljiva kojima nisu bile potrebne posude.

Arheolog sa holandskog Univerziteta u Lajdenu, Bjorn Pear Bartoldi, dugo je sumnjao da su se stanovnici jednog holandskog sela, koje nije imalo doktora u 19. veku, lečili sami kako bi ublažili bol i tegobe. Tako su se on i njegova supervizorka, Amanda Henri, okrenuli novoj tehnici: ispitivanju zubnog kamenca skeleta koji zarobi komade hrane, pića i drugih supstanci a može da preživi više od milion godina na fosilima. Kako nije bilo standardnog testa koji bi pomogao u otkrivanju ostataka opijata, kanabisa i drugih droga za koje se pretpostavljalo da su ih koristili holandski seljani, Bartoldi i Henrijeva su pozvali u pomoć kolege sa danskog Univerziteta u Arhusu, uključujući forenzičku zubarku Dorte Bindslev.

Holandsko-danski tim je koristio hidroksiapatit – glavni mineral u zubnom kamencu – i dodavao poznate količine legalnih droga poput kofeina, nikotina i kanabidiola, kao i kontrolisane supstance poput oksikodona, kokaina i heroina. Zatim su svoju novu metodu testirali na 10 leševa osumnjičenih korisnika droga koji su se nalazili na autopsijama na Odeljenju za sudsku medicinu u Arhusu, i potom uporedili te rezultate sa rezultatima testova na drogu koji se zasnivaju na krvnom uzorku. Novi protokol identifikovao je 44 leka i metabolita – nešto više od standardnih testova krvi – uključujući heroin, metabolit heroina i kokain, tim navodi u studiji objavljenoj u časopisu Forensic Science International.

„To je zaista lepa studija validacije, kaže arheolog Jelmer Erkens sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, dodajući da bi bilo kakva saznanja o korišćenju opijata i droga kod kostura koji, naravno, nemaju krvi, bila potpuno nemoguća. Kako kamenac dugoročno „vodi evidenciju o unosu droge u organizam, mogao bi da se koristi umesto uzoraka kose kada kriminalistički istražitelji treba da testiraju upotrebu supstanci nakon što one napuste krvotok, tvrde istraživači.

Ipak, nije sve tako jednostavno. Glavni problem je u tome što su uzorci koji se testiraju često veoma sitni, te je neophodno korišćenje visoko osetljivog masenog spektrometra koji se ne može naći u tipičnim laboratorijama. Osim toga, na raspolaganju je „samo jedna prilika jer merenje i dalja analiza u potpunosti uništavaju uzorak. Takođe je nejasno koliko dugo kamenac zaista zadržava kontrolne molekule. Neka jedinjenja mogu se vremenom razgraditi, čak i unutar kamenca, a potencijalni problem je i što bi postupak „propustio“ biljke koje su se nekada koristile kao opojna sredstva, stimulansi i lekovi, ali koje su savremeni ljudi zaboravili.

Tim iz Arhusa već je pronašao nikotin i druge lekove u zubnom kamencu kostura holandskih seljana. Bindslev je nestrpljiva da isproba ovu metodu na drevnim zubima koje je analizirala iz drugih razloga, uključujući ostatke sa vikinških naseobina i manastira gde su monasi pravili rane lekove. Kada je reč o studijama upotrebe drevnih droga, zubni kamenac „imaće budućnost, kaže Bindslev.

(Izvor CPN)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar