JUNGOVSKI PREDELI

DRUKČIJI MOZAK ZA SNOVE

351 pregleda
Shutterstock

Ljudi koji ih pamte imaju drugačiju aktivnost i druge činjenice do kojih je nauka do sada uspela da dođe.

Predstavljamo vam malobrojne činjenice o snovima do kojih je nauka do sada uspela da dođe.Sve više istraživanja potvrđuje mišljenje da su snovi alat za prerađivanje informacija prikupljenih tokom dana. Noću mozak metaforički guta, vari i oslobađa se informacija, baš kao što creva čine s hranom”, objašnjava klinički psiholog Rubin Najman, specijalizovan za medicinu integrativnog spavanja i sanjanja na Univerzitetu u Arizoni.Ono što mozak sačuva postaje deo onoga što jesmo”, ali mnogo toga o snovima i dalje je nepoznato. Predstavljamo vam malobrojne činjenice do kojih je nauka do sada uspela da dođe.

Mi konstantno sanjamo, ali smo, doduše, više fokusirani na san tokom REM faze, ali to što u ostalim fazama ne vidite” san ne znači da ga nema. Kako noć odmiče, periodi REM spavanja se produžavaju, pa se većina snova dogodi tokom poslednje trećine perioda spavanja.

Konstantno sanjamo

Verovatno ste od nekoga čuli da se snovi dešavaju samo tokom REM (Rapid Eye Movement) faze spavanja. Međutim, mi konstantno sanjamo, kaže Najman.Mi smo, doduše, više fokusirani na san tokom REM faze, ali to što u ostalim fazama ne vidite” san ne znači da ga nema.Kako noć odmiče, periodi REM spavanja se produžavaju, pa se većina snova dogodi tokom poslednje trećine perioda spavanja, prenose Vijesti”.

Ptice imaju REM

Iako se neki snovi dešavaju van REM faze, identifikovanje brzih pokreta očiju”, kako se još zove ta faza, kod drugih vrsta vrlo je teško. Međutim, poznato je da svi sisari i reptili, a i neke ptice, zaista imaju REM fazu, pa to znači da verovatno i sanjaju.

Alarm briše snove

Trauma koju doživite kada vas probudi alarm može izazvati zaboravljanje sna koji vam je do malopre bio pred očima”.Najbolji način da zapamtite šta ste sanjali jeste da dozvolite sebi da se polako probudite. Samo se nemojte previše truditi da zapamtite san, jer što ga više jurite, to će lakše pobeći”, kaže Najman.

Osetljnjivi na zvuk pamte

Studija iz 2014. pokazala je više spontane aktivnosti u pojedinim delovima mozga kod ljudi koji se redovno sećaju svojih snova u poređenju s ljudima kod kojih to nije slučaj.Razlike nisu postojale samo tokom spavanja, nego i u budnom stanju ispitanika.Ranija istraživanja pokazala su da osobe koje pamte snove, takođe, više reaguju na zvukove tokom spavanja (i na javi) nego ljudi koji ne pamte snove.

Telo reaguje kao na javi

Pomalo je čudno kada se probudite ljuti na nekoga zbog nečeg što je uradio u snu. Međutim, biološki, ima smisla što vaša osećanja ostaju s vama čak i kad otvorite oči, kaže Najman.Recimo, može se desiti da vam poraste krvni pritisak ili broj otkucaja srca, baš kao i u nekom stresnom scenariju dešavanja na javi.

Sanjanje u realnom vremenu

Uprkos mitu da snovi traju svega nekoliko delova sekunde, u stvarnosti traju od 20 do čak 60 minuta, kaže Najman.Oni koje sanjate početkom noći su kraći, a kasnije postaju sve duži.

Nisu uvek za strahove

Košmari su zastrašujući, ali strah nije jedino što ih pokreće. Studija koja je obuhvatila 331 osobu otkrila je da ružne snove mogu izazvati i osećaj zabrinutosti, konfuzije, tuge i krivice.Istraživanje je, takođe, pokazalo da muškarci češće imaju košmare vezane za fizičku agresiju i nasilje, dok se žene fokusiraju na konflikte s drugim ljudima.

Nisu čudni ako nećete

„Kada sanjate, bez obzira na to koliko je čudno, verovatno nemate takav osećaj. Tek kad se probudite, deluje vam da je san čudan”, kaže Najman. Porediti čudan san s javom je kao porediti različite navike u ishrani u dve sasvim različite kulture.

(Izvor Nacionalna geografija)

O autoru

administrator

Ostavite komentar