МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ДРВЕЋЕ ГУБИ ГУСТИНУ

Време за раст (Википедија)

Време за раст (Википедија)

Глоблано загревање у комбинацији са загађењем које изазивају издувни гасови и фарме доводи тога да је дрвеће веће, али слабије, показује најновија студија.

Захваљујући повећању спољашње температуре, дрвеће широм света добило је додатно време за раст – у неким деловима планете, и до три недеље више него раније. Ипак, супротно очекивањима да ће такво дрвеће бити и веће и јаче, проучавање шума централне Европе показало је да веће температуре, комбиноване са загађењем ваздуха и тла, чине да дрво постаје слабије: стабла се лакше секу, а дрво за огрев има мању огревну моћ.

Додатно време за раст, ипак, није сасвим нов феномен – он траје већ око 100 година. Чини се да је највише заступљен у шумама Централне Европе, где се стопа раста букве и смрче повећала за око 77 процената од 1870. године. Многи научници су због тога сматрали да је густина дрвета остала нетакнута, а да додатно време за раст значи да је дрво сада квалитетније – и за грађевину и за огрев.

Тренд је последица неколико фактора:
повећања температура које подстиче
бржи раст, а и азота који потиче од
пољопривредног ђубрива наталоженог у
земљишту и издувних гасова од возила.

Али Ханс Преч, истраживач са Техничког универзитета у Минхену и његове колеге нису биле сигурни да ли додатно време за раст заиста прија дрвећу. Зато су решили да испитају да ли се и како променио квалитет дрвећа и у ту сврху надгледали су 41 огледну парцелу на југу Немачке (важно је истаћи да се неке од њих континуирано надгледају још од 1870.). Преч и његов тим користили су узорке четири врсте – норвешке смрче, храста-китњака, европске букве и белог бора, и анализирали прстенове стабала уз помоћ сонде високе фреквенције.

Ханс Преч (ТУ)

Установили су да се у све четири врсте густина дрвета смањила за 8 до 12 процената, тим је објавио у часопису Forest Ecology and Management. ,,Очекивали смо такав тренд [смањења] густине дрвета, али не у оволикој мери”, каже Преч. Он објашњава да је овакав тренд последица неколико фактора: повећања температура које подстиче бржи раст, али и азота који потиче од пољопривредног ђубрива наталоженог у земљишту и издувних гасова од возила. Претходне студије су већ повезале повећано коришћење ђубрива са смањеном густином дрвета.

Осим што је дошло до смањења густине дрвета, смањио се и садржај угљеника и то за око 50 одсто, што значи да дрвеће ,,усисава” мање угљен-диоксида из атмосфере него пре, каже Ричард Хафтон, еколог са Истраживачког центра Вудс Хол у америчкој савезној држави Масачусетс, који није учествовао на споменутој студији. ,,Плашим се да дрво можда више није тако јако како је било некад”, каже Хафтон.

Резултати показују и да шуме, овако ослабљене, сада могу да претрпе већа оштећења приликом олуја, као и то да могу да буду мање ефикасне у елиминисању гасова са ефектом стаклене баште, као што је угљен-диоксид, додаје Хафтон.

(Ивана Николић, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар