АТИНСКИ ТРГ

„ДРЖАВНИ УДАР” БРАДОЊА

Reuters/Stephanie Keith

Америка више не личи чак ни на првокласне холивудске блокбастере већ крупним корацима улази у жанрове јефтине, наивне, нискобуџетне Б продукције.


Предраг Васиљевић

Уместо спектакла са стотинама хиљада статиста, апокалиптичним димом и епском енергијом, видели смо у среду у Вашингтону тупаву и за многе провидну лимунаду са ступидном костимографијом, сомнабулном драматургијом и петпарачким заплетом.

По мејнстрим верзији, сценарио је прост: Зли и помахнитали Трамп послао је своје маскиране дивље војнике да у Конгресу САД зауставе коначну потврду Џоа Бајдена за председника.

Неколико десетина гротескних физиономија, које само подсећају на гневне лузере из филма „Џокер, упада у потпуно напуштени и нечувани Конгрес, заузима председничку фотељу, канцеларију шефице Представничког дома Ненси Пелоси, примитивно искежено дивљају, кезе се директно у камере, све са фашистичким и комунистичким тетоважама и написима на одрпаној одећи.

Дакле, све личи на наиван и дилетантски режиран политички трилер током кога би пола сале већ у првим минутима, шокирано и разочарано, напустило биоскоп.

(Фото аутора Новости)


Испред Сенатске коморе
(AP/Manuel Balce Ceneta)

Ударне вести буде планету, рефлектори светских медија се пале, суманути Трамп издан од свих узима правду у своје руке и са неколико десетина бизарних ликова, махом рашчерупаних брадоња, креће да „сруши Америку и изврши „државни удар.

Наравно, правда побеђује, варвари се избацују са брда америчке слободе – Капитола, а нацији се самоувереном шмиром, са песком у гласу и сјајем оптимизма у оку, обраћа нови председник Америке, док гледаоци пуштају сузу, а остављени и поражени Трамп не успева да окачи ни твит, ни фотку на Инстраграму…

Рез!

Вероватно постоје неке земље које могу да доживе као уверљиве ове срцепуцателне и мелодраматичне сцене са Капитол хила.

Али је, верујемо, тешко у аутентичност ових догађаја убедити, на пример, Србе, који знају шта је догађање народа и који су учествовали у Деветом марту, Петом октобру, који су гледали како се, под притиском народа савија гвоздена завеса и како отпадају цигле Берлинског зида…

За оне који знају шта је државни удар, шта су историјски процеси ношени милионима људи, шта су преокрети епохе и озбиљни друштвено политички потреси који мењају будућност земље, последњи вашингтонски игроказ делује комично само што, нажалост, односи и стварне жртве.


Наоружани полицајци
(AP/Scott Apllewite)

А за оне који су одрасли у биоскопу, уз Џона Форда, Сема Пенкипоа или Џона Милијуса, овај урадак подсећа само на неки студентски треш филмић неталентованог синеасте у покушају.

Не чак ни као режирана „обојена револуција већ више као фарса у некој заборављеној банана републици.

Значи, баш све је, у потпуној диспропорцији у односу на величину и војну и економску снагу земље у којој се радња дешава.

Свакако, „државни удар из Америке оставља снажан утисак да је на сцени можда и последњи чин урушавања једне моћне империје какву смо знали.

Да у исподпросечној акционој јурњави кроз холове Конгреса, док пуцају столови и лампе и лете папири, бесповратно нестаје слика једне велике земље која је многима била идеал, и која је имала амбицију да своју слободу и демократију сеје и другима по свету.


Сенатори се крију
(AP/Andrew Harnik)

Шарада са чувене Пенсилванијске авеније недвосмислено говори да и Америка и свет улазе током 2021. у нову епоху у којој ће, шарене ријалити представе, више него икад усмеравати историју.

Први део филма је завршен, какав ли ће тек други бити…

(Извор Спутњик)

О аутору

Stanko

Оставите коментар