ПЕТА ДИМЕНЗИЈА

ДУГ ПУТ ДО ЈЕДНОРОГА

Илустрација (Pixsabay)

Научници откривају шта би било потребно да се створи једнорог. Чак и да је могуће да коњ еволуира у једнорога, требало би му више од сто, ако не и хиљаду година.

Једнорози углавном красе маштовиту одећу и школски прибор, али су се сигурно многи запитали постоји ли могућност да једнорози постану стварни. Иако је то мало вероватно, научници имају идеје о томе како би ове животиње могле да настану.

Међутим, иако само теорија звучи занимљиво, важније питање од тога јесте да ли би било добро направити једног од њих?

Једнорог се не разликује толико од белог коња, а пронаћи белог коња је лако. Једна мутација једног гена претвара животињу у албино. Албино коњи имају бела тела и гриве, али и промењену боју очију. Међутим, ова мутација може да утиче на друге процесе у телу, па тако може довести до лошег вида или чак слепила.

Дакле, створени једнорог који се развио из албино коња можда не би био здрав. Рог или дугине боје су већ сложеније особине и морале би да укључе више гена. „Не можемо рећи: променићемо овај ген и добићемо рог, рекла је Алиса Вершинина која проучава ДНK древних коња на Универзитету Kалифорнија у Санта Крузу.

Рог и дугине боје

Ако се било која од ових особина развија, морале би дати једнорогу неку предност која му помаже да преживи или да се размножава. Рог или дугине боје могли би помоћи једнорогу да привуче партнера. Због тога многе птице имају јарке боје. „Можда би коњи и успели да развију ове веселе боје, али ништа од тога се не би догодило брзо, јер коњи (или новонастали једнорози) имају релативно дуг животни век и споро се размножавају. Еволуција не функционише нагло, истакла је Вершинина и објаснила да инсекти, на пример, имају кратак генерацијски период, тако да могу брзо да развијају делове тела. Буба би могла да развије рог који користи за одбрану за 20 година. Међутим, чак и да је могуће да коњ еволуира у једнорога њему би требало више од сто, ако не и хиљаду година.


Алиса Вершигина (Research Gate)

Уместо да чекају да еволуција направи једнорога, поставља се питање да ли би заиста људи могли то вештачки да ураде? Научници би могли да, уз помоћ биоинжењеринга, споје одређене особине других животиња и створе једнорога. Пол Нофлер, биолог и истраживач матичних ћелија на Kалифорнијском универзитету у Дејвису, бавио се савременим техникама које би могле да се користе за изградњу митских бића, укључујући једнороге. „Да бисте претворили коња у једнорога, покушајте да додате рог сродне животиње, каже Пол.

Порекло мита

Најранији опис нечега попут једнорога потиче из 5. века пре нове ере, каже Адријен Мејор, историчар древних наука са Универзитета Станфорд у Kалифорнији. Опис је пронађен у списима старогрчког историчара Херодота који је писао о животињама Африке. „Сасвим је јасно да је његов једнорог у ствари био носорог, јер је његов опис заснован на говорима, причама путника. Слика белог коња са рогом долази касније из Европе, у средњем веку, и представља чистоту. У то време људи су веровали да рогови једнорога имају магичне и лековите особине”, објаснила је Мејор.

Другачији приступ, сматра овај научник, био би стварање животиње која садржи ДНK из неколико врста. „Може се почети на нивоу коњског ембриона, како се развија може да се пресади неко ткиво антилопе или друге животиње која природно има рог. Ипак, постоји ризик да коњски имуни систем може да одбије ткиво друге животиње, објаснио је Пол.

Један од приступа би могао да буде уз коришћење алата за уређивање гена CRISPR. Он омогућава научницима да мењају ДНK организма. Пол објашњава да би на примеру коња могло да се дода неколико различитих гена који би резултирали стварањем рога на глави. „Ипак, било би потребно нешто да се утврди који су гени најбољи за измену, али онда је изазов правилан раст рога, напомиње Нофлер и објашњава да оваква процедура за мењање гена није савршена, те да би могла да створи погрешне мутације које би коњу додале нежељене особине.


Пол Нофлер (Тwitter)

Коњ с рогом на глави

Ако би научници успели да дају коњу рог, то можда не би било добро за њега. Постављају се питања да ли би тело коња издржало дугачки рог, да ли би могао да једе. „Носорози имају овај фантастичан рог на глави, али имају масивну главу и могу да једу без сметњи, јер се њихов рог развио као део тела, каже Вершинина. Са друге стране, Нофлер је истакао да лабораторијски узгајани једнорози никада не би постојали као део екосистема.

Важна етичка питања која су ово двоје стручњака изнели односе се и на сврху стварања оваквих створења. „Желели бисмо да ове животиње имају срећне животе, а не да трпе“, рекао је Нофлер. Разматрајући етику, Вершинина је поставила питања: „Хоћемо ли бити једини одговорни за то да га одржавамо у животу и хранимо? Шта би се догодило ако процес не буде успешан, да ли би та створења патила? Kо смо ми на овој планети да играмо ову улогу? 

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар