MEĐU IZMEĐU

DUGAČAK VRAT ZA BORBU

Ilustracija

Ilustracija

Podrazumevalo se da je evolucija produžila vrat žirafama da bi mogle da dohvate listove kojima dugi biljojedi nikako ne mogu. Međutim, nova otkrića ponovo su razbuktala debatu naučnika. Ono što se Čarlsu Darvinu činilo očiglednim, pojedini biolozi su smatrali da ti prošireni pršljenovi nisu nastali zbog ishrane već da su oružje u borbi mužjaka oko ženke.

Nisu svi istraživači u to bili ubeđeni i ostavljali su dosta prostora za debatu o prednostima neobične anatomije žirafa. Istraživanje zasnovano na pronađenim ostacima lobanje i pršljenova drevnog biljojeda ponovo su rasplamsali diskusiju, jer se ispostavilo da je ovom primerku sličnom žirafi vrat stvarno služio za tuču. Fosilizovane kosti otkrio je u severnoj Kini pre više od 20 godina paleontolog Jin Meng, danas kustos u američkom Muzeju prirodne istorije u Njujorku. Nova analiza otkrića ustanovila je karakteristike sisara koje bi nam mogle pomoći da bolje razumemo sile uključene u razvoj jedinstvene anatomije žirafe.

(Pixabay)

Nazvan po mitskom jednorogu-kozi u kineskoj mitologiji, utvrđeno je da je novoopisani Discokerik kiezhi drevni član superfamilije žirafoidea koji je lutao miocenskom savanom pre nekih 17 miliona godina. Ono što se najviše ističe kod ovih diskokerika jeste da nisu bili gracioznih proporcija, već zdepaste građe sa oblikom lobanje koja podseća na srednjovekovni vojnički šlem. Ravna, široka i sa blagim obodom, ovakva lobanja je bila savršena za ozbiljan sukob sa protivnikom.

Da bi testirali svoju hipotezu, istraživači su koristili matematičku tehniku za merenje potencijalnih sila koje lobanja i pršljenovi mogu da izdrže u različitim sudarima. Otkrili su da je specifična struktura kostiju i njihovih zglobova u stanju da podnesu izuzetno snažne udarce, možda jače nego bilo koja druga poznata životinja koja udara glavom. Iako je ova drevna vrsta u veoma dalekom srodstvu sa modernim žirafama, otkriće implicira da borba glava-u-glavu ne bi bila novo ponašanje za ovu granu životinjskog carstva.

„I današnje žirafe i Discokerik kiezhi pripadaju istoj superporodici, kaže prvi autor studije, paleontolog Kineske akademije nauka Vang Ši-Či. „Iako se njihove lobanje i morfologija vrata u velikoj meri razlikuju, obe su povezane sa muškim udvaranjem i obe su evoluirale u ekstremnom pravcu. Stanište u kome su pronađeni ostaci diskokerika takođe su veoma slični predelima na koje su se naselile današnje žirafe, što dodatno potvrđuje zajedničko poreklo. „Stabilni izotopi zubne gleđi ukazuju na to da je diskokerik živeo na otvorenim pašnjacima i da je možda migrirao sezonski, dodaje Meng.

Važno je i to da prirodna selekcija nije diskriminatorna kada je u pitanju svrha. Ako dugačak vrat pomaže u borbi, hranjenju i bežanju od predatora bez previše kompromitovanja kondicije, onda će se evolutivne promene zadržati malo duže. Ali saznanje da u porodici postoji nekoliko „tvrdoglavaca moglo bi pomoći da se ubedi još nekoliko biologa da je dugačak vrat, u stvari, zgodno sredstvo u borbi za opstanak.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar