MEĐU IZMEĐU

DUGOVRATI GARGATUAN

203 pregleda
Ilustracija

Fosili pronađeni u Kini otkrili dinosaura teškog 70 tona koji je imao vrat od 15 metara.

Analiza kostiju pronađenih u Kini ukazuje na to da je sauropod iz doba jure bio životinja s najdužim vratom do sada.Dinosaur (Mamenchisaurus sinocanadorum) je lutao istočnom Azijom pre više od 160 miliona godina, piše The Guardia. Fosilizovani ostaci stvorenja nađeni su 1987. u stenama starim 162 miliona godina u autonomnom regionu Sinđang Ujgur na severozapadu Kine, ali su naučnici tek nedavno ponovo procenili dužinu vrata životinje.

Dinosaur je bio biljojed koji je narastao do 50 metara od njuške do repa i težio je više od 70 tona.Mamenchisaurus sinocanadorum bi mogao biti sauropod sa najdužim vratom otkriven do sada, ali postoji velika verovatnoća da su postojali veći, duži sauropodi koji su lutali oko kasne jure na prostorudanašnje Kine”, rekao je Endrju Mur, paleontolog sa Univerziteta u Njujorku.„Osim ako nismo voljni da verujemo da smo slučajno otkrili najvećeg pojedinačnog sauropoda koji je postojao, naša podrazumevana pretpostavka uvek bi trebalo da bude da je bilo i većih životinja. Možemo samo da se nadamo da su se neki od ovih titana fosilizovali i čekaju da ih otkriju paleontolozi.”

Dugačak vrat je omogućio životinjama da pasu dok stoje na jednom mestu, što znači da su mogle da progutaju tone hrane bez trošenja mnogo energije. A možda je pomogao životinjama da se ohlade povećanjem vlastite površine – trik koji slonovi postižu velikim ušima. Sauropodi su evoluirali rano u istoriji dinosaura i trajali do masovnog izumiranja pre 66 miliona godina. Jedini koji su to preživeli jesu preci savremenih ptica.Kako su sauropodi evoluirali s tako dugim vratovima i velikim telima, a da se nisu srušili pod sopstvenom težinom, zbunjivalo je naučnike otkako su pronađeni prvi fosili. Ali rendgenski snimci pokazuju da su pršljenovi bili lagani i šuplji, a vazdušn prostor činio je dve do tri četvrtine njihove zapremine. Slične karakteristike skeleta se vide kod ptica koje smanjuju težinu da bi letele.

Na sauropodima, tako lagani skeleti bili bi podložniji lomovima, ali životinja je imala vratna rebra u obliku šipke – koštane produžetke pršljenova – koja su učvršćivali vrat i poboljšala mu stabilnost.„Jedna od najznačajnijih činjenica o ogromnim sauropodima je to koliko su njihove kosti lake”, objasnio je dr Mur.„Kao i njihovi živi rođaci, ptice, sauropodi su imali pluća sposobna da potisnu kost i zamene tešku srž i koštano tkivo vazdušnim prostorom. Naučni rad koji to opisuje objavljen je Journal of Systematic Palaeontology.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar