MEĐU IZMEĐU

DVA MOZGA PIJANISTE

Džezeri brži (Vikipedija)

Džezeri brži (Vikipedija)

Istraživači sa Instituta „Maks Plank” uočili razliku između pijanista koji sviraju džez i onih sa isključivo klasičnim obrazovanjem

Džez muzičari su često opisani kao opušteni i spontani, a klasični muzičari kao organizovani ljudi koji savršeno prate pravila. Da li se muzičari različitih žanrova po nečemu razlikuju i van ovih stereotipa? Naučnici sa Insituta „Maks Plank” u Lajpcigu primetili su da se drugačiji procesi odigravaju u mozgu džez pijanista u odnosu na klasične čak i kada sviraju isto muzičko delo, a razlikuje ih način na koji planiraju svoje pokrete.

Ceo eksperiment je sproveden u
tišini sa prigušenim klavirom,
kako bi naučnici bili sigurni da nema
drugih zvukova koji ometaju signale.

Bez obzira na stil, pijanisti prvo moraju da znaju šta će svirati, kakav će biti redosled pritiskanja dirki, a onda i način na koji će odsvirati kompoziciju, odnosno koje će prste upotrebiti. Ključna razlika između džez i klasičnih pijanista jeste na koji će se od ova dva koraka više skoncentrisati.

Razlika postoji (Vikipedija)

Klasični pijanisti više pažnje obraćaju na drugi korak, odnosno na način na koji će nešto izvesti i bitno im je da odsviraju delo tehnički savršeno sa dodacima ličnih ukrasa. Sa druge strane, džez pijanisiti znatno više razmišljaju o tome šta se svira. Kod njih postoji spremnost za improvizaciju i prilagođavanje što dovodi do nesvakidašnjih harmonija u njihovom sviranju.

Kada su džezeri zamoljeni da odsviraju harmonijski neočekivan akord u okviru uobičajene serije akorda, njihov mozak je planirao unapred brže, a zatim su i reagovali bolje nego klasični pijanisti. Međutim, klasičari su pokazali prednost u koordinaciji prstiju tokom sviranja neobičnih sekvenci, pa su samim tim pravili i manje grešaka.

Istraživanje je obuhvatilo trideset profesionalnih pijanista od kojih je polovina bila na džez odseku najmanje dve godine, a druga polovina je imala samo klasično muzičko obrazovanje. Svi muzičari su na ekranu posmatrali ruke koje su svirale određenu sekvencu na klaviru koja je bila puna grešaka i u harmoniji i u redosledu korišćenja prstiju.

Učesnici su morali da imitiraju to što vide na ekranu reagujući adekvatno na nepravilnosti dok su beleženi njihovi moždani signali. Ceo eksperiment je sproveden u tišini sa prigušenim klavirom, kako bi naučnici bili sigurni da nema drugih zvukova koji ometaju signale.

Istraživači su u saopštenju za medije rekli da ova studija pokazuje da nije dovoljno fokusirati se samo na jedan žanr ako žele da razumeju šta se događa u mozgu tokom izvođenja muzike, a dosadašnja slična istraživanja su uglavnom obuhvatala zapadnu klasičnu muziku.

(Vuk Radoičić, CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar