Mališan iz Lapeda i dalje je predmet kontroverzi: pronađeni fosil u Portugaliji ima osobine i neandertalca i modernog čoveka.
Otkriven 1998. godine, fosil dedeta iz Lapeda do danas je predmet sporenja naučnika.U dolini Lapedo, oko 130 kilometara severno od Lisabona, u Portugalu, arheolozi su otkrili kosti četvorogodišnjeg deteta, koje čine prvi kompletan paleolitski skelet ikada iskopan na Pirinejskom poluostrvu. Ali značaj otkrića bio je daleko veći od ovoga jer je analiza kostiju otkrila da je dete imalo bradu i šake kao čovek, ali vilicu i građu neandertalca, što sugeriše da je bio rezultat ukrštanja dve vrste.
Ovo otkriće baca sumnju na prihvaćenu teoriju da su neandertalci nestali pre otprilike 30.000 godina i da su ih zamenili Kromanjonci, prvi ljudi ranog modernog doba. Umesto toga, to sugeriše da su se neandertalci ukrštali s modernim ljudima, a ta činjenica ima dramatične implikacije za teoretičare evolucije širom sveta.
Otkriće se desilo u novembru 1998. godine kada su arheolozi Žoao Maurisio i Pedro Soto otišli u dolinu Lapedo da istraže informacije o praistorijskim slikama na stenama, što se pokazalo tačnim. Tokom svojih istraživanja otkrili su sklonište od krečnjaka, lokalitet Lagar Veljo. Gornja dva-tri metra je 1992. godine jedan zemljoposednik srušio buldožerom, što je ostavilo viseći ostatak sedimenta u pukotini duž zadnjeg zida, koji je sadržao toliku gustinu gornjopaleolitskog kamenog oruđa, životinjskih kostiju i ugalj da je bilo jasno da je Lagar Veljo bio važno mesto. Kasnija iskopavanja su to potvrdila, a radiokarbonskom analizom je ztvrđena starost od 23.170 do 20.220 godina.
Dok su sakupljali površinski materijal koji je pao, Žoao i Pedro su pregledali udubljenje u zadnjem zidu. U rastresitim sedimentima pronašli su nekoliko malih kostiju obojenih crvenim okerom za koje su mislili da bi mogle biti ljudske. Ispostavilo se da je ovo dečji grob, jedina paleolitska grobnica ikada pronađena na Iberijskom poluostrvu.
Ovo dete je pažljivo zakopano u ispruženom položaju u plitku jamu tako da su glava i stopala bili viši od kukova. Telo je stavljeno na spaljenu granu belog bora, a koža mu je bila prekrivena crvenim okerom. Oker je bio posebno gusto nanešen oko glave i obojen je na gornjoj i donjoj površini kostiju. Između nogu deteta pronađen je kompletan leš zeca i pronađeno je šest ukrasa – četiri zuba jelena koji izgledaju kao da su bili deo ukrasa za glavu, i dve školjke iz Atlantika, za koje se smatra da su bile deo priveska.
Tada je pokrenut projekat iskopavanja da bi se izvukli svi ostaci tel. Posao je bio težak jer su sićušni koreni biljaka prodrli u sunđeraste kosti. Ipak, došlo je do oporavka 160 fragmenata lobanje, koji čine oko 80 odsto ukupne lobanje. Buldožer je na sreću promašio ostatak tela za dva santimetra.
Kada je proces oporavka završen, skeletni ostaci su poslati antropologu Eriku Trinkausu sa Vašingtonskog univerziteta da ih analizira. Tada je došlo do otkrića koje je najviše iznenadilo naučnike. Trinkaus je uočio da proporcije donjih udova nisu kao kod modernih ljudi, već više podsećaju na one kod neandertalca. S druge strane, ukupan oblik lobanje je kao kod modernih ljudi, a i oblik njenog unutrašnjeg uha i karakteristike zuba. Iako je lobanja bila najsličnija onoj kod modernog čoveka, otkrivena je jedna anomalija – udubljenje u potiljačnom predelu, što je dijagnostička i genetska osobina neandertalaca.
Trinkaus je zaključio da je dete iz Lapeda morfološki mozaik, hibrid neandertalaca i modernih ljudi. Ipak, ne smatra se da su ova dva ljudska oblika koegzistirala pre 28.000 godina u Iberiji. Kako bi dete moglo imati osobine oba oblika? Pitanje je dovelo do žučne debate među stručnjacima, od kojih su neki prihvatili da je otkriće deteta u Lapedu dokazalo da su se neandertalci ukrštali s modernim ljudima, dok su drugi odbili da se odreknu dugotrajnih stavova da su neandertalci izumrli i da ih je zamenila druga vrsta.
Danas je najpopularnija teorija da su ostaci modernog deteta s genetski nasleđenim neandertalskim osobinama – što znači da su poslednji neandertalci Iberije (i bez sumnje drugih delova Evrope) doprineli genetskom fondu narednih populacija.
(Izvor Nacionalna geografija)
