ŠAPUTANJE NERAVA

DŽENIFER ANISTON U NAŠEM NERVU

Dženifer Aniston (Vikipedija)

Dženifer Aniston (Vikipedija)

Istini za volju, ona nije jedina. Posle ovog nalaza, otkriveni su drugi neuroni koji sevaju samo na Džuliju Roberts ili nekog slavnog sportistu. Po svoj prilici, neki veoma poznati ljudi bukvalno zauzimaju posebna mesta u našim mozgovima, ali zašto?

Je li Dženifer Aniston zaposela i jedan vaš neuron?

Većina nas zna ko je Dženifer Aniston – poznata holivudska glumica blistavog osmeha koja se proslavila ulogom Rejčel u seriji „Prijatelji”. Neki se još sećaju i njenog braka s kolegom Bredom Pitom, pa razvoda kome je kumovala Andželina Džoli i slično. Mnogo toga znamo, ali spada li u to i podatak da je Dženifer Aniston neuron u medijalnom delu slepoočnog (temporalni) režnja?

Pre nekoliko godina, neurohirurg Icak Frid s Kalifornijskog univerziteta u Lose Anđelesu, operišući pacijente koji su patili od epileptičnih napada, otkrio je neuron i nazvao ga po maločas pomenutoj holivudskoj zvezdi.

Neurohirurzi ovo kod živog
mozga mogu i videti, a pomoću
sićušnog mikrofona čak i čuti.

Tokom operacija na mozgu pacijenti se često drže u potpuno svesnom stanju, čak iako su im u mozak postavljene sonde. U pitanju je standardni postupak jer mozak ne boli, a hirurg, kako bi označio oblast mozga na kojoj će vršiti operaciju, mora biti u mogućnosti da pacijentu postavlja pitanja. Tako je započelo i Fridovo neobično istraživanje.

Zašto ne Džulija

Frid je svojim pacijentima pokazivao fotografije i primetio da, kada naiđu na sliku Dženifer Aniston, vrlo često izvesni neuron počne više puta da seva. S druge strane, kada bi istim tim pacijentima prikazao sliku Džulije Roberts (ili neke nepoznate osobe, neke životinje ili krajolika), neuron bi ostao miran. Ponovo bi pokazao Dženifer – opet sevanje. Tako je otkrio da kod izvesnog broja ljudi postoji moždana ćelija specifično povezana s ovom glumicom. Upitao se otkud to.

Svaki put kada se nekoga setimo,
možda, zapravo, stvaramo naročite
veze među neuronima u svome mozgu.

Neuron koji seva nije ništa neobično – kada moždana ćelija primi signale iz drugih delova mozga, nagomila se energija i, ako dosegne potrebni nivo, dolazi do pražnjenja. Neurohirurzi ovo kod živog mozga mogu i videti, a pomoću sićušnog mikrofona čak i čuti.

Neobično je to što postoji određeni neuron posvećen slikama Dženifer Aniston. Istini za volju, ona nije jedina. Posle ovog nalaza, otkriveni su drugi neuroni koji sevaju samo na Džuliju Roberts ili nekog slavnog sportistu. Po svoj prilici, neki veoma poznati ljudi bukvalno zauzimaju posebna mesta u našim mozgovima, ali zašto?

Teorija kaže sledeće: moguće je da neuron koji se odaziva na Dženifer ne deluje samostalno, možda je on samo svetionik na vrhu spleta neurona, od kojih svaki seva deliće Dženifer. Na primer, nekome kad izgovori njeno ime počnu da naviru razne asocijacije: na njene plave oči, njen osmeh, brak s Bredom Pitom, pa potom i razvod od njega, na filmove u kojima je glumila.

Te se pojedinosti dalje mogu razložiti na još sitnije, npr. plave oči na boju, oblik itd. Ovi neuroni s nižih prečaga lestvice nesumnjivo su zaduženi i za druge stvari u mozgu (plava boja neba, mora, jezera i, svakako, očiju drugih plavookih), ali kad se pojavi Dženifer, oni se odazovu.

Tako kad je doktor Frid pokazivao svojim pacijentima fotografiju Dženifer (ili joj spominjao ime), to je možda okidalo ne samo jedan neuron, već čitav splet. To bi, zapravo, mogao biti način na koji mozak skladišti memoriju. Neuron zvani Dženifer, u stvari, nije usamljenik, on prima signale od hiljada, možda čak i desetina hiljada, neurona koji su u hijerarhiji ispod njega. Obrazac je, doduše, svaki put pomalo drugačiji.

Jedan je kad pomislimo na nju u ulozi Rejčel, drugi kad je se setimo, recimo, na crvenom tepihu. Svako se sećanje, verovatno, za nijansu razlikuje od prethodnog, ali svaki put, budući da je reč o njoj, a ne nekom drugom, neuron na vrhu hijerarhije uvek sevne – Dženifer!

Moždana mašina
Šta je to pamćenje?

Dublja se ideja ovde krije: svaki put kada se nekoga setimo, možda, zapravo, stvaramo naročite veze među neuronima u svome mozgu. U fiziološkom pogledu, smatra profesor Sebastijan Seung, memorija je određeni obrazac nervnih ćelija. Jednoga će dana, nagađa profesor Seung, biti moguće pogledati nečiji mozak i, na osnovu izvesnog niza okidanja neurona, zaključiti – Pa da, opet razmišlja o osmehu Dženifer Aniston!

Svaki je neuron, na neki način,
priklješten između svojih suseda,
pri čemu se uvrće i okreće.

Budući da su ovi obrasci nestalni, električni, brzi i neverovatno mali, ovakav se scenario u skorije vreme neće obitiniti. Profesor Seung je ipak optimista u pogledu dalje budućnosti: „Ovakav oblik čitanja misli zahtevao bi poznavanje ,nervnog koda’, koji možemo zamisliti poput ogromnog rečnika. Svaka odrednica u rečniku navodi drugačije opažanje i njemu odgovarajući obrazac nervne aktivnosti.”

Tako kaže teorija, no može li je praksa, npr. ogledom, potkrepiti? Još ne. Naučnici mogu, kao i dr Frid, videti sevanje pojedinačnog neurona. Postoje čak i napredne sprave, poput funkcionalne magnetne rezonance, koje mogu snimiti mutne slike čitavog okruženja koja čine stotine hiljada neurona u aktivnom stanju. Ali želimo li videti kako se u nečijoj glavi nastaje sećanje na Dženifer Aniston, isprva kao dva, pa četiri, potom sto i hiljadu neurona što odašilju jedan drugome poruku stvarajući obrazac – to ne možemo, nemamo aparaturu.

Kako bismo to postigli, smatra Seung, treba da napravimo moždanu mapu. Ona bi nam omogućila da vidimo svaki neuron u mozgu, a što je veća oblast, više ćemo i videti. Seung, uveren da je to moguće, jednoga bi dana voleo da mapira ceo ljudski mozak – 80 milijardi neurona s otprilike 100 triliona veza među njima.

To, doduše, neće biti lako. Svaki je neuron, na neki način, priklješten između svojih suseda, pri čemu se uvrće i okreće. Ali s dovoljno novca i računarske snage, mogli bismo, misli ovaj naučnik, napraviti „Konektom”, konačnu mapu ljudskog mozga, koja bi nam omogućila da saznamo odgovore i na ova pitanja:

·        Jesu li muškarci i žene drugačije premreženi?

·        Šta se zbiva u mozgu shizofreničara­? A u glavi osobe s autizmom?

·        Kako učimo?

·        Kako se obrazuju sećanja?

·        Kako donosimo odluke?

·        Šta se događa dok sanjamo, stvaramo, volimo, mrzimo?

I dok Sebastijan Seung veruje da je mapa mozga od suštinske važnosti za razumevanje njegovog funkcionisanja, mnogi neurolozi misle da greši, i to mnogo jer, po njima, odgovore na ova pitanje dobiti nećemo, a ogomne će svote novca biti bačene.

Stefan Vukašin

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar