Uprkos tome što su drevni Egipćani u proseku živeli kraće zbog brojnih bolesti, stopa oboljenja od raka bila je i do 50 puta niža od današnje.
Šest kostura drevnih Egipćana koji sadrže znakove raka, otkrivaju da je učestalost te bolesti sada znatno veća nego što je bila pre 3.000 godina, piše „Dejli mejl”. Ostaci su pronađeni u groblju u središnjem Egiptu, a uključuju muškarca u pedesetim s rektalnim rakom i dete starosti godinu dana koje je umrlo od leukemije.
Kosturi pokazuju da je učestalost raka u to vreme bila pet obolelih na 1.000 ljudi, što je neverovatnih 500 puta niže nego u modernom zapadnom društvu, prenosi „Espreso.rs”. Naučnici su proučili 1.087 kostura koji su sahranjeni na groblju u oazi Dakleh u egipatskoj Zapadnoj pustinji 1.500-3.000.
U modernom zapadnom društvu učestalost
raka je 500 na 1.000 ljudi, što je 100 puta
veća brojka nego kod kostura pronađenih
u Dakhlehu. Naučnici kažu da je to zato
što ljudi danas žive duže.
Analizirali su zatim ostatke povreda koje neke vrste raka ostave na kostima i koristili te tragove kako bi ugrubo dijagnostikovali svaki slučaj, kao i godine i pol preminulog. Od šest kostura na kojima su pronađeni tragovi raka, dve mlađe žene s rakom grlića materice i muškarac s rakom testisa povezani su s HPV.
Njih troje su umrli u dvadesetim ili tridesetim, što su godine u kojima ljudi retko dobijaju rak. Ipak, muškarac star 25 do 30 godina bolovao je od raka testisa, što ga stavlja u grupu najvećeg rizika za tu bolest. Isto tako, rak grlića materice od kojega su bolovale dve mlade žene, češće se pojavljuje kod žena u dvadesetima nego drugi oblici ove bolesti. Širenje ove vrste raka povezane su s HPV-om, koji se prenosi preko kože, zbog čega su naučnici zaključili da bi upravo on mogao biti uzrok.
Otkriveno je da su svi sojevi ovog virusa evoluirali u Africi. „Dve žene i muškarac sahranjeni u Dakhlehu, sve mlade odrasle osobe, mogle su razviti rak grlića materice odnosno testisa”, napisali su u svome radu. „Znamo iz današnjeg istraživanja epidemiologije raka da se oba tipa raka najčešće pojavljuju kod mladih odraslih osoba, te da je verovatno postojao faktor rizika od HPV u paleoekologiji drevnog Dakhleha”.
Osim njih, naučnici su dijagnostikovali i starijeg čoveka s rakom rektuma i stariju ženu s agresivno metastazičnim oblikom bolesti. Stariji mumificirani muškarac sačuvao je nešto tkiva, što je omogućilo naučnicima sprovođenje preciznije analize koja je potvrdila prvobitnu dijagnozu. Starija žena je najverovatnije imala rak jajnika, dojke ili kolorektalni rak. Detetu starosti između tri i pet godina dijagnosticirana je leukemija. Kosti su bile prepune rupa koje je prouzrokovala bolest koštane srži.
U modernom zapadnom društvu učestalost raka je 500 na 1.000 ljudi, što je 100 puta veća brojka nego kod kostura pronađenih u Dakhlehu. Naučnici kažu da je to zato što ljudi danas žive duže, procenjuje se da je tek svaki dvadeseti čovek iz Dahklaha živeo preko 60 godina. Drugi razlog bi mogao da bude nedostatak mekog tkiva kod ispitanih kostura, u kojem bi znakovi raka bili očitiji, pa ih zbog toga naučnici možda nisu videli.
Ipak, uzimajući čak i te činjenice u obzir, Profesor Molto procenjuje da je stopa raka bila najmanje 50 puta niža u drevnom Egiptu. „Po našem mišljenju, teško da bi drevni Dakhalanci imali visoku stopu raka, čak i kada bi živeli dugo koliko i moderan čovek”, napisali su. „Količina kancerogenih materija u njihovoj okolini bila je znatno manja nego u modernim zapadnjačkim civilizacijama.”
(Izvor Sputnjik)
