АРГУСОВ ПОГЛЕД

ЕКОНОМИЈА ИЛИ СМРТ

Предраг Трокицић

Предраг Трокицић

Ова пандемија је неочекивано измешала карте. Kад погледамо стваран свет око себе, видимо како богате демократске земље нерадо прибегавају затварању јавних простора и да су спремне да поднесу огроман данак у људским жртвама.


Проф. др Бранко Милановић

Одлуке о затварању јавних простора током пандемије истовремено су одлуке о жртвовању економије ради спасавања живота, бар на кратак рок. Дугорочно, оне могу бити добре за економију – али све владе су током пандемије пажљиво вагале своје одлуке о томе.

Замислите студента који не зна како су различите земље управљале пандемијом и који на испиту извуче питање: Имамо богату земљу са демократском владом и сиромашну са ауторитарним режимом која жели да достигне богату (има 1/3 њеног дохотка по глави становника). Kоја ће од њих пре увести карантин да би зауставила ширење заразе?

Наш студент би вероватно одговорио да би то учинила демократска власт. И изнео би више аргумената у прилог том ставу. Прво, богатије земље више вреднују људски живот од сиромашних. То је тако и са становишта производње: особа која живи и ради у богатој земљи за свог живота произвешће икс количину добара и услуга, док ће иста таква особа која живи и ради у сиромашној земљи произвести тек део икс (смрт прве особе угрозиће производњу више од смрти друге).

Што су земље богатије више расте њихова брига за људе: већа је социјална потрошња, више пажње се посвећује људима са инвалидитетом и болеснима, има више дана одмора, боловања се компензују у потпуности итд. Следи да ће се и у случају пандемије богата земља више старати о својим грађанима – зато што то може да приушти и зато што за таквом заштитом постоји већа потражња.

Kао треће, наш студент ће објаснити да је демократијама својствено да се више старају о животима грађана него ауторитарним режимима који их препуштају њиховој судбини. И навешће бројне историјске примере за то.

На крају студент износи још један аргумент: ако је ауторитарна власт опседнута достизањем нивоа БДП-а демократске државе, зар то није разлог више да се опире жртвовању свог економског раста? Закључак је да би се богата демократска земља много лакше одлучила на мере затварања. Наш студент би добио највишу оцену за свој одговор.

Али ова пандемија је неочекивано измешала карте. Kад погледамо стваран свет око себе, видимо како богате демократске земље нерадо прибегавају затварању јавних простора и да су спремне да поднесу огроман данак у људским жртвама. А ауторитарне владе сиромашнијих земаља, иако задојене идеологијом економског раста, спремније намећу карантин, штите животе својих грађана и жртвују економију.

Зато ћемо позвати у помоћ другог, скептичнијег студента. Он би нам рекао да у ауторитарној земљи власт свој легитимитет црпи из демонстрације веће ефикасности од оне у демократској земљи. Зато је она увек спремна на акцију. Ако мисли да ће спасени животи бити индикатор њене ефикасности затвориће све сваки пут када је то потребно.

С друге стране, демократска власт се бира на изборима. Није добро организована, њени различити делови имају различите ставове и често поступају у име супротстављених интереса. Таква власт рачуна на то да ће многи грађани до следећих избора заборавити на пандемију, па и на мртве (а мртви, као што знамо, не гласају). Али можда неће заборавити да су изгубили посао и осиромашили, макар и привремено.

Други студент наставља: ако људи потцењују личне ризике од болести и смрти, док су им ризици од губитка прихода и посла јасни и очигледни, зар то не би створило додатни притисак на власт да се уздржи од карантина? А пошто је реч о демократској власти, зар она не би слушала глас грађана и сачувала економију?

Скептични студент не би славно прошао на овом испиту. Без увида у стварне прилике, дали бисмо му нижу оцену него првом. И то би била грешка.

(Извор Пешчаник)

О аутору

Stanko

Оставите коментар