Izumiranje preti petini ptičjih vrsta na Starom kontinentu.
Brojnost svake treće ptičje vrste u Evropi opala je u poslednjih nekoliko decenija, a svaka peta ptičja vrsta je pod pretnjom ili blizu pretnje od izumiranja, objavila je u novom izveštaju „Evropska crvena lista ptica 2021” organizacija BirdLife.Crvena lista analizira regionalni rizik od izumiranja 544 vrste ptica u 50 država i teritorija Evrope, a svakoj vrsti pridodat je status od „najmanja zabrinutost” do „izumrla”.Podatke o pticama prikupile su hiljade stručnjaka i volontera iz cele Evrope.
Ovo je četvrta procena stanja ptica koju je napravio BirdLife International – prethodne procene objavljene su 1994, 2004. i 2015. godine. Novi izveštaj objavljen je u istoj sedmici kada UN-ova Konvencija o bioraznolikosti raspravlja o novom planu borbe protiv globalne krize divljih vrsta.S obzirom na to koliko su ptice osetljive na sve promjne u okolini, one su savršeni indikator za razumevanje stanja na našoj planeti. Sav život na planeti je povezan, tako da kad su ptice ugrožene – svi smo ugroženi.
Neki od glavnih nalaza BirdLife-ove studije:
• 1 od 5 vrsta ptica u Evropi pod pretnjom je ili blizu pretnje od izumiranja;
• Brojnost 1 od svake 3 vrste ptice u Evropi opala je poslednjih desetleća;
• Morske ptice, guščarice, barske ptice i ptice grabljivice najugroženije su vrste ptica u Evropi i brojnost im najbrže opada;
• Morska staništa, poljoprivredna zemljišta, vlažna staništa i travnjaci vrste su staništa s najugroženijim vrstama i onima kojima opada brojnost;
• Većini ševa, strnadica i svračaka opada brojnost; druge velike taksonomska grupe sa značajnim opadanjem brojnosti su patke i barske ptice;
• 71 ptičja vrsta (njih 13%) je ugrožena u Evropi;
• Dodatnih 35 vrsta (njih 6%) je blizu ugroženosti;
• 5 ptičjih vrsta je regionalno izumrlo.
Glavni uzroci opadanja ptičjih populacija u Evropi:
• Veliki razmeri promena korišćenja zemljišta – status šljuke kokošice (Gallinago gallinago) promenjen je sa„najmanja zabrinutost” na „osetljiva” prvenstveno zbog gubitka staništa i degradiranja prostora za gnežđenje.
• Intenzivne poljoprivredne prakse – status grlice (Streptopela turtur)ostao je „osetljiva” jer intenzivne poljoprivredne prakse uništavaju njena mesta gnežđenja dok snažni pesticidi izazivaju snažno opadanje dostupnosti hrane.
• Preterano crpljenje morskih resursa – status gavke (Somateria mollissima)promenjen je s „najmanja zabrinutost” na „osetljiva”, zbog kombinacije činilaca, uključujući bolesti i manjak hrane.
• Zagađenja kopnenih voda – status crnogrlog gnjurca (Podiceps nigricollis)promenjen je s „najmanja zabrinutost” na „osetljiva”, najverovatnije zbog zagađenja vode usled poljoprivrednih aktivnosti i urbanog ispuštanja zagađenja.
• Neodržive i učestale šumarske prakse – status velikog detlića (Dendrocopos major) ostao je „najmanja zabrinutost”, ali mu brojnost opada, uglavnom zbog neodrživih šumarskih praksi.
• Razvoj infrastrukture – status španskog orla (Aquila adalberti)i dalje je „osetljiv” jer ova populacija pati od visokog mortaliteta zbog elektrokucije na energetskoj infrastrukturi.
Iako su glavne informacije iz nove Evropske crvene liste zabrinjavajuće, ima i dobrih vesti.Poboljšani status crvene lunje (Milvus milvus)i azurskog burka (Pyrrhula murina)– dve značajne konzervatorske priče o uspehu – pokazuje da ciljani pristup oporavku vrsta deluje, dok intervencije poput dobro dizajniranih agro-ekoloških modela mogu pružiti životnu šansu opadajućim vrstama kao što su kosac (Crex crex).
BirdLife International International je najveća svetska mreža za zaštitu prirode. Čine ju više od 120 partnera širom sveta, s gotovo 11 miliona podržavalaca, 7.000 lokalnih grupa za zaštitu prirode i 7.400 zaposlenih. Nadaleko je priznata kao svetski lider u zaštiti ptica.
(Izvor Indeks)
