RAZGOVORNIK

EVROPA PALA PRED VIRUSOM

Neda Valčić Lazović i Mišel Onfre (RTS)

Mišel Onfre: Svaka država povlači se u svoj kutak poput pacova koji su napustili brod koji tone. Italiju, koja beleži veći broj umrlih nego Kina, prepustili su svojoj sudbini; Češka krade maske koje, preko njene teritorije, Kina šalje Italiji; Nemačka vodi svoju politiku; Francuska okleva i pokušava ono što može u ovom haosu, čak traži pomoć od… Švajcarske! To je dokaz da takva Evropa postoji samo zarad zajedničkog tržišta: kad više nema ničeg za prodaju, svi pakuju kofere. Judeo-hrišćanska civilizacija je na izdisaju.


Neda Valčić Lazović

Buntovnik sa jakim logičkim instinktom, Mišel Onfre, slovi za jednog od najpoznatijih i najprovokantnijih francuskih filozofa. Za sebe voli da kaže da je filozof hedonizma, levičar, ateista, anarhista ili, kratko, intelektualac u otporu, jer „moć je svuda, ne samo u ideološkim aparatima države”. A te mikromoći, ti mikrofašizmi, pozivaju na mikrootpore svuda gde se pojave, beleži u „Moći postojanja”.

Onfreovo delo broji gotovo stotinu naslova, od kojih su neki postali svetski bestseleri – Ateološka rasprava, Moć postojanja ili Hedonistički manifest, Kontraistorija filozofije, Sumrak idola ili frojdovske afabulacije, Kratka enciklopedija sveta”…


Mišel Onfre

„Vest o zatvaranju granica zbog virusa korona zatekla me je na Martiniku. Naime, posle blažeg moždanog udara koji sam imao pre dve godine i zbog mučnih glavobolja, zimi odlazim na Martinik, kako bih se sklonio od hladne i vetrovite normandijske zime. Stigao sam 10. marta u Sen Pjer, gde sam radio i danju i noću – čitao, pisao, jeo laganu hranu i spavao. U Francusku sam se vratio poslednjim letom 24. marta. Naredni let je bio najavljen za jun, ali pošto sam poneo knjige samo za mesec dana rada, a ne za tri ili četiri meseca, morao sam da se vratim”, kaže filozof Mišel Onfre u ekskluzivnom razgovoru za RTS. 

Ujedinjena Evropa postala je Evropa zatvorenih granica: ekonomskih, zdravstvenih, političkih, humanističkih… Šta to vidimo danas?

Danas vidimo, i to u neverovatnim razmerama, urušavanje evropskih postulata shodno kojima treba mrzeti suverenost naroda u korist mastrihtske Evrope koja polaže pravo da nosi sve odlike države: zastavu, monetu, himnu, zakon, ustav itd. Ali ta Evropa pala je pred prvim virusom. Svaka država povlači se u svoj kutak poput pacova koji su napustili brod koji tone. Italiju, koja beleži veći broj umrlih nego Kina, prepustili su svojoj sudbini; Češka krade maske koje, preko njene teritorije, Kina šalje Italiji; Nemačka vodi svoju politiku; Francuska okleva i pokušava ono što može u ovom haosu, čak traži pomoć od… Švajcarske! To je dokaz da takva Evropa postoji samo zarad zajedničkog tržišta: kad više nema ničeg za prodaju, svi pakuju kofere.

Godine 2017. objavili ste „Dekadenciju”, drugi tom „Kratke enciklopedije sveta”. Podnaslov je „Od Isusa do Bin Ladena ili Život i smrt Zapada”. Pišete o judeo-hrišćanskoj civilizaciji koja je na izdisaju… Da li možemo reći u kom trenutku je počeo sunovrat Evrope i kako bi mogao da izgleda svet „dan posle”?

Civilizacija se rađa, živi i umire baš kao i sve drugo: od virusa koji nas je zatekao, preko ljudi i životinja, pa sve do svetova: sve živi, a zatim umire. I civilizacije podležu istoj logici. Asirski hramovi, egipatske piramide, grčka agora, rimski forum… sve to nam svedoči kako se civilizacije rađaju, postaju moćne, žive, a zatim se urušavaju i nestaju.

Judeo-hrišćanska civilizacija postoji gotovo 2.000 godina. Sad je na izdisaju. Ne postoji jedan razlog koji dovodi do kraja određene civilizacije. Reč je, zapravo, o čitavom nizu isprepletanih događaja koji dovode do kraja. U tom spletu dešavanja, jedna epidemija kao ova izazvana virusom korona može da odigra presudnu ulogu. Budućnost će nam, uostalom, uskoro to i sama kazati…

Kako gledate na svet, zatvoreni između četiri zida svoje radne sobe?

Sve ono za šta je čovek sposoban prenaglašeno je: i ono dobro i ono loše. Loše? Krađa maski i medicinskog materijala, crno tržište koje preprodaje kradenu robu, anonimna pisma koja medicinskim radnicima šalju njihovi susedi u kojima im predlažu da se presele ili da parkiraju svoje automobile negde drugde, cinizam vladajućih ,elita’ ‒ politikanata i novinara, kolumnista i medijskih lekara koji govore sve i svašta, prenebregavajući posledice svojih reči…

A ono najbolje? Lekari, medicinsko osoblje, i svi oni koji brinu o nama ‒ te male vredne ruke sa malim platama koje održavaju Francusku u životu – kasirke i dostavljači, vozači i pekari, đubretari, seljaci, prodavci… Ti otmeni i dostojanstveni ljudi se ne bune i rade svoj posao, dok svoj život izlažu bolesti i smrti.

Vlada, kako se i moglo pretpostaviti, donosi zakone koji ograničavaju slobode. Zbog toga pozivaju na nacionalno ujedinjenje, dok su se glasnogovornici opozicije, izgleda, zatvorili u svoje vikendice gde lagodno žive. Što se mene tiče, nastavljam da radim kao i do sada. Posao filozofa, po definiciji, podrazumeva i dosta sedenja. Ipak, sad sedim više nego ranije…

Kakav savet biste, u ovoj situaciji, mogli da podelite sa vašim srpskim čitaocima?

Treba uvek biti zaokupljen nečim, raditi, delovati tako da naša volja nikad ne bude bez cilja – jer to je definicija dosade kod Šopenhauera. Učiti strani jezik, pisati ljudima koje volimo govoreći im da ih volimo, upustiti se u svet koji ne poznajemo – u antičku filozofiju, nemačku operu, italijanski film… A tih svetova je mnogo!

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar